Srpski visokoletač

ILIJA BATIĆ

 

"Batići su pre onog rata živeli na "Mostaru" tačnije preko puta današnjeg Sajma. Tu je kasnije izgrađena fabrika duvana, te su golubari zaposleni u Duvanskom monopolu, često gledali kako lete golubovi Illje Batića. Čika Muta, Mata Ruvarac, Milan Stanisavijevič, Dragan Gođevac i mnogi dole kod Monopola su hvalili golubove Ilije Batića. Po njihovoj priči bili su to odlični letači, te je Ilija ubrajan među poznate golubare onog vremena. Po Mutinoj priči, a i sećanju sina Đoke Batića, Ilijni golubovi su poreklom od stanih "kupusarskih" golubova iz bare Venecije. Kasnije je uhvatio nekog šeša, koji je izuzetno leteo, te ga provuko kroz svoje golubove i dobio još bolje letače. Većinom su mu golubovi bili "barci" i to trobojani što bi mi danas rekli šeš - barak. Jaki nogati, crnokljuni i belooki, bili su za ono vreme ružni golubovi. Kada je pred onaj rat preselio na Čuburu, o golubovima je brigu vodio sin mu Đorđe Batić."

 

Prim. autora: U ono vreme "šeševi" su bili svi prskani ili belim perima prošarani golubovi, te ih ne moramo uporediti sa današnjim šeševima. Znači i arap sa desetak belih pera rasutih po telu, bio bi šeš.

 

"Na Čuburi su već tada bili najjači golubari na čelu sa Tišlerom, pa je Ilija imao muke sa sinom Đokom, jer je ovaj unosio tuđe golubove, kako bi poboljšao let svojih. Tako su došli do Užareve krzalke, koja je napravila preporod u njihovom golubarniku. Od te krzalke leteli su mladi i po 10 sati. I dalje, ta linija, kad da krzala, bio bi to vrhunski letač. Na nesreću Đoki Batiću se dopalo to unošenje tuđih golubova, te nije umeo da stane, pa je tamo tridesetih godina izgubio njihovu linju golubova i napravio vašar. Ali da se vratimo Batiću ocu. Ilija je ustvari bio ozbiljan golubar, te mu se sin Đorđe samo spominje uz njegove golubove. Posle I Svetskog rata, Batići su sačuvali par golubova, među kojima je odskakao matori barak. Od njega i te Užareve krzalke kasnije su napravili vrhunsku liniju letača. Ilija Batić je po meni zaslužio da bude među najzaslužnijim starim golubarima, jer je imao svoj soj golubova u boji "barak" sa određenim osobinama i prepoznatlivim izgledom. Bili su to po priči starih golubara, odlični golubovi, te se dugo za barke govorilo, to je Batićev soj. Kasnije je i unuk mu Ilija Batić držao golubove i to uglavnom Lazine. Bio je dobar sa Lazom Dimitrijevićem, te mu je ovaj stalno davao te golubove, pa je jedno vrene dole u kovnici imao puno beaza, ali nikada nije dostigo slavu i znanje svog dede Ilije" - sećajući se Batića, pričao mi je Joca Naumović.

 

O Batićevom Barku, pisaćemo drugom priliko u drugom kontekstu i jednom drugom golubaru. Sada treba naglasiti, da je Batićev matori barak, prvi sin šeša i kafene boske "kupusarke" bio najači letač na Mostaru. Kada su preselili na Čuburu, matori barak se sečen vraćao na Mostar i tražio kuću, koja je bila srušena. Ilija je imao muke da ga uhvati, ali se on jednog dana vrati kući na Čuburu. Tako ga Ilija preuči i počne da tera. Kada su Čuburci "upoznali" baraka, počela je potera: "Ilija, daj baraka da uvatim par pilića... Jedini je Milan Tišler, dobio baraka na parenje. Da zapetljamo ovu priču do kraja, po priči starih golubar matori barak Ilije Batića, nije ustvari taj mavijan barak sin, no direktno taj uhvaćeni, po nekima šeš, a po nekima zvan barak, matori Barak. Kako bili da bilo, o Batićevom matorom baraku ispričane su bajke, a i pesme ispevane."