Srpski visokoletač

MILAN "Bandista"

 

To nije onaj "bandista"- muzičar, koji se pominje u vezi Karla Šmita golubova i Velike džamije. Milan je mlađi, ali isto poznat pod nadimkom "BANDISTA" i po izuzetnim golubovima u boji čapari. Krilati, kockoćubi, krupni i lepi, ostali su u uspomeni starih golubara i kao izvanredni letači. - Nekada je većina beogradskih letača bila u "šarenoj" boji. Krzali, karudijani, čapari, kaplani, alboši... mnogo ređe su se držali ovi u duz boji. Medju toliko šarenih golubova biti zapamćen po naj boljim čaparima, kazuje da je Milan stvarno imao nešto "par ekselans".

 

I stvarno, ti njegovi čapari su bili ravni Njemecovim, ako ne i bolji. Lomić je imao pre rata te Milanove čapare, pa je posle rata od jednog para napravio odlične golubove. Taj par je sačuvao nekako tamo dole u Topčideru, pa se ta krv ponovo javila. Mnogi su uzimali od njega. I Spasa Petrović "Tičar" je imao jednog čapara od tih golubova, ja se sečam bio sam mladić, stvarno je bio izuzetno lep i dobar golub. Laza je imao dosta tih preko čapara i to je držao sve dok se "Tišler" nije vratio. Ti čapari Milana "Bandiste" su dosta ličili na Tešićeve golubove, pa postoji mogućnost da je Raja Tešić imao poreklo Milanovih golubova. Posla I Svetskog rata, sve se to izmešalo, pa je teško sad tvrditi da su se negde zadržali ti golubovi, ali se dugo pominjala ta Milanova linija čapara, sečao se cika Slavko Vasiljević.

 

Laza Dimitrijević, je dosta znao o Milanovim golubovima preko Spase Petrovića, pa kaže: - Milanovi čapari su svi od jednog para, što se bio naselio na štalu nekog njegovog komšije, koji nije bio golubar. To je bila velika štala dole, de je sad Bajlonijeva pijaca, a tu su isprezali konje seljaci kad dođu na pijacu. Pijaca je bila gore višlje de je sada akademski park ispod "Kolarca". U toj štali je bilo "more gacura" pa se često tu zadesi i po neki ćuban. Tu je Milan Bandista uvatio ceo par, čapara i čaparku, bar tako je ispričao Spasi. Kad je od njih počeo da izvodi mlade i da ih tera, rasturi sve ostale golubove i počne samo te da odgaja. Znam, tebe sad to ne interesuje, jer nema "kopču" sa nekom starom linijom, što bi pomoglo da se razjasni poreklo, ali nisi u pravu. Ti čapari su se namnožili i ubrzo su mnogi gajili baš to, pa se može slobodno reći, da je u mnogim šarenim golubovima bila krv i tih Milanovih čapara.To su bili izuzetno krupni i glavati golubovi, krupniji i od mojih, pa se mislilo da ne mogu da lete. Međutim leteli su izuzetno dugo po 6 - 7 sati i to više od pola vremena u "gubitku".

 

Posle rata mnogi su se hvalili da su sačuvali to poreklo, ali osim kod par njih sve ostalo je odudaralo od tih golubova. Spasa Petrović je imao jednog čistog čapara od tih Milanovih golubova, sačuvao ga nekako za vreme rata. Pričao mi je da su svi Milanovi golubovi bili takvi. Bandista je bio zatvoren, pa je mnogo toga ostalo nerazjašnjeno. Tišler je tvrdio da su to skupljeni golubovi, da ih je Milan skupljao gde god nađe krupnog i lepog čapara on ga kupi. To su mnogi njegovi poznanici u tajnosti pričali, ali dokaza nidje bilo, te je može biti ljubomora. Moje je da ti ispričam šta znam, a ti vidi šta ćeš od tog da napišeš, jer mnogo je ljudi držalo te Milanove golube, a nadimak "Bandista" je često izgovaran pored golubarni beogradskih.

 

Dragiša Filipović je dobro poznavao Mileta Lomića i kaže: - Golubovi Milana Bandiste su bili rasni stari srpski golubovi, tu spora nema. Kako je došo do njih to je posebna priča, koju on nije hteo da ispriča. Lomić je postao poznat po tim golubovima i to po letu, a ne samo izgledu. Kasnije su se ti krupni "izvukli", pa su bili nešto sitniji, ali još uvek markantni i dobri. Lomić ih je ukrštao i sa svojim beazima, pa je dobijao izuzetno lepe beaze. Po meni, jedino su Tišlerovi golubovi bili bolji od golubova Milena Bandiste. Mihajlo Todorović "Misirac" je kao mladić gledao golubove Milana Bandiste kod Mijajla Stankoviča pukovnika, pa kaže: - Bili su to lepi i sredjeni golubovi. Mijajlo ih je lepo držao pa je njina lepota dolazila do izražaja. Meni se nije svidjelo što im se veliko perje na krilima nekako zarozavalo kontra, a i repovi su im bili pri vrhu krzavi. Onako dezenirani u čapar i kaplan boji, meni su delovali šareno, ali golubari su ih cenili i tražili. Tako ih je osim Mijajla držao i Stari Mića kafeđžija, Kićevac, Janković i mnogi drugi. Mijajlo se hvalio da mu pojedini primerci lete po 5 - 6 sati, ma da je već bio mator da juri golubove. Ali jesu bili tipični stari golubovi, ukras u dvorištu a uživanje na nebu, Mile Stolar je imao to poreklo, pa kaže: - Ma te priče i ti zapisi u Prvom društvu ne mora da se shvate ko jedini izvori. Ja sam od ovih starih Dorćolaca slušao da je kod Bandiste bilo više linija i više tih boja i da su mu svi leteli.

 

Eto većina tih njegovo poreklo sad su u tekir boji... i špicasti i karudijani, a zna se da su od golubova Milana Bandiste. Oću da kažem, da ne mora da je to, da je od par čapara sve napravio, a ima toliko... to poreklo, to mi ne ide u glavu i to treba da se dokaže. Evo moji nisu krupni, pre bi bili sitniji, al mnogo su vredni, lepo lete i krug i vis i ne fale, ja nemam muke da napravim ekipu i da teram skim oćeš, a to nebi bilo da su to samo jedni golubovi.