Srpski visokoletač

MITA "Užar"

 

Svi ga znaju po nadimku "Užar" jer se bavio užarskim zanatom i odgojem jednog od najboljih sojeva beograskih letača. Čika Mita je stanovao u Niškoj ulici u kući Jaćimovića. Tu su se pored njega zagolubarili braća Jaćimovići još kao deca. Kasnije je preselio dole u Franše D'eperea ulicu i više nije bio "bauk" za beogradsko golubarstvo. Spada u staru generaciju, ali je zajedno sa "Tišlerom" pregurao i I Svetski rat. Po pribeleškama Đ. Đođevića treba da je rođen 1852., a golubove je držao sve do 1930. i to aktivno. Uz Milana "Tišlera" sigurno najači golubar stare generacije. Još tamo 1870 -75. leteli su mu golubovi možda najbolje u Beogradu. Kada je preselio u Nišku ulicu, sagradio je velikl golubarnik i bio jedan od najaktivnijih terača. Kada je 1905. osnovano golubarsko društvo, prema ondašnjim merilima bio je među prva tri golubara u Beogradu. Kasnije kad je 1910. osnovano novo golubarsko društvo, "Užar" je uz Milana "Tišlera" i Žiku Kapunca, bio naj bolji takmičar. Sve to je pribeležio g. Đorđević, a prepričao mi Joca Naumović. Ernest Bihel, smatra da je Mita "Užar" imao najbolje letače posle I Svetskog rata, pa kaže: "U redu, Tišler je najzaslužniji za brzu i uspešnu obnovu našeg golubarstva, ali Mitini krzali su bili bolji letači od Milanovih golubova. Ja znam na desetak mesta gde su leteli po "ceo dan" krzali, to Mitino poreklo. Kod Stanka šnajdera je bila linija Mitimh krzala, pa to je letelo da neveruješ. Ne svi, ali kad se izvede primerak, on leti da ga nijedan golub ne može da nadleti! I Batićevi najbolji letači su poreklom Užarevi, a zna se kako su mu leteli. Bata (Andra) ih nije voleo zbog te boje, ali im se divio. Koliko puta je Stankov krzal nadleteo naše golubove, a to je čisto Užarev golub! Sve do ovog rata, po Beogradu je tražen Užarev golub, a to nešto znači. Čika Slavko Vasiljević je pun hvale Za Užareve golubove, pa kaže: - Užar je bio majstor da napravi golubove. Danas se priča samo o njegovim krzalima, a zaboravlja se da je on imao odlične arape, čapare, darčine i karudijane. Svi su jurili te njegove krzale, jer su se razlikovali od drugih golubova, pa si bio siguran da je "Užarev".

 

Arapi, darčini i čapari su dosta bili slični drugim golubovima, pa kad ti neko kaže da je Užarevo, ti nisi siguran, jer nisu stavljane aIkice. A krzall su bili isti i odma se mogo prepozna Užarev krzal. Dugački, ali vitki sa dugim glavama i izrazito kljunati. Delovali su nekako "usko" jer nisu imali prsa, no onako izduženi, repati i glavati, stalno zategnuti i spremni da polete. Zato su se teško učili, pa su mu mladi dosta odlazili. I kod drugih koji su držali njegove krzale taj problem sa učenjem mladih, je bio izražen. Kod Mitinih golubova nije bilo sredine, ili je fenomen letač ili ne valja ništa. Bili su kod Nikole Pisara neki "Užarevi" arapi i darčini i to je letelo isto tako, pojedinci preleću dan, a neki neće sa krova da polete. Mnogi su se hvalili da imaju poreklo Užarevih golubova, a sve na osnovu uhvaćenog nekog goluba koji je ličio na te golubove.

 

"Kad je preselio dole u Franš D' Eperea, većina letača mu se vrati nazad u Nišku ulicu kod Jaćimoviča, te je ostao bez najboljih letača. Tu je opet stvorio lepo jato, ali kratko vreme, jer je potera za njegovim golubovima bila velika, te se dao u prodaju. Bio je već star te nije imao puno golubova, možda 20 - 30 komada sve ukupno, pa je držao visoku cenu. Tamo negde pre 1930. pokradu mu golubove te je tu i kraj priči o "Užarevim" krzalima. Sve u svemu posle "Tišlera" najači među starim golubarima."

 

"Užarevi golubovi su svakako doprineli da danas imamo ovakve rezulte na takmičenjima..." kaže čika Pera "Zrka" u jednom razgovoru 1970. On smatra da je Užar od malo golubova napravio puno dobrih letača, te da zaslužuje da se svrsta među 3 - 4 naj važnija golubara posle "onog" rata. "Meni je stric pričao da je Mita, tamo još ko mlad, došao do dobrih golubova kad je Srbija bila proglašena za kneževinu u vreme kneza Milana Obrenovića, golubari su te godine imali neko takmičenje. Po čika Mićinoj priči Mita je odno "šnjur", odnosno pobedio. Posle se to godinama pričalo, te je Mita bio mnogo popularan. Ja mislim da je on nasledio od nekog već "napravljene" golubove, pa mu nije bilo teško da krene dalje. Posle I Svetskog rata, ja sam ga dobro poznavao, ali nikad nije hteo da "ofira" čije golubove ima. Bilo je tu raznih priča i nagađanja, pa se tako pričalo, da je doneo prve dobre golubove iz nekog sela pored Dunava, gde ga gazda vodio da kupe kudelju za užad."

 

"Znalo se tačno i mesto, ali se ja sada ne sećam. Drugi su opet pričali, da se zagolubario pored gazde, koji je navodno bio golubar, pa mu dao te golubove. Šta je tu istina ja ne znam, ali treba da vidiš kod Joce, kod njega je ta stara društvena dokumentacija, možda nešto ima i o "Užaru". Joca već godinama hoće nešto da piše o tom starom golubarstvu, pa se poveži sa njim, koristiće ti. Poslušao sam savet, ali i kod čika Joce nisam mogao da rešim enigmu porekla "Užarevih" letača. On kaže: - Mnogi će ti reći: "Ja, ja znam... poreklo tih golubova", ali zapamti, sve su to priče i polu istine. Po meni, to su obični naši stari golubovi, kakvih je onda bilo i kod drugih. Mita je bio terač i vršio je selekciju "na nebu", a ne po izgledu, a to je jedini put da dođeš do dobrih golubova. Mnogi se sada čude, kako to da onda pre 100 godina tako dobro lete golubovi. Na to je dao odgovor još Đoka Đorđević, kad kaže da se u vreme Turaka golubarilo dosta "zatvoreno" te je svako imao "svoje" golubove. I Turci nisu mešali golubove, a pogotovu ovi naši. Dođeš do par golubova i više ne unosiš, jer je sirotinja držala malo golubova."

 

"Tako su parenjem u srodstvu bile stvorene linije, pa kad au Turci otišli došlo je do mešanja tih linija i tu su stvaram vrsni letači. Ti naši stari golubovi su još iz davnina odabirani da budu i ukras - lepota. Još u srednjem veku su krasili vrtove i dvorišta imućnih feudalaca, a često su poklanjani voljenim osobama u kavezima i tu držani kao ukras. Zato su birani primerci sa interesantnim šarama i bojama, pa je kod naših golubova šarenilo boja i dezena. U vreme Turaka isto tako su gajeni i kao ukras dvorišta. Turska dvorišta su bila posebno ukrašena cvećem, šedervanima i nizom orijentalnih detalja, te je šaren golub u takvom vrtu bio ukras. Mnogi su gajili golubove, paune i bulbule, a sve je zavisilo od imovinskog stanja, pa su najlepše golubove imali najbogatiji. Tako su nekada najcenjeniji bili "trobojani". Bilo je neverovatnih boja, recimo krila crna, a ostalo u kafe-boz boji ili darčin sa potpuno crnim krilima, pa crn golub sa celim krilima belim... to se pojavljivalo čak i posle "onog" rata, ali ređe."

 

"Nijedna sportska rasa u svetu nema toliko raznovrsnih boja i dezena ko ova naša. Danas se mnogo tog izmenilo, golubovi su većinom u duz boji, a za neke trobojane većina nije ni čula. Zato ne treba da vas čudi toliko prisustvo krzala u ono vreme. Bilo je tada raznih tipova krzala, bleđi krzal, tamni krzal, zagasiti krzal itd. Evo, g. Đorđević pominje golubove nekog abadžije, pa kaže da je on pokupio na gomilu sve golubove, koji su svojom bojom najviše ličili na boje somota i kadife, te se njima hvalio po čaršiji. Užarevi golubovi su bili vrsni letači, a krzali su među njima otskakali, jer je to bila neka stara linija, bog te pita od kada parena u srodstvu, te se sačuvala krv. Kad to kažem, mislim na činjenicu da su mogi u nedostatku čistih letača, parili i gacure, pa ih ponovo vraćali na ćubane, sve dok dok ne dobiju letače sa ćubom."

 

"Nemoj to da vas čudi, pa ovi naši gacuri su i postali od domaćih golubova, ovih naših ćubana. Gacur nije divalj golub, već podivljali domaći golub. Ukrštajući se u tom poludivljem stanju on se vraća prirodi i prvobitnom golubu, jer je dominantanto to i Darvin kaže. Takmičenje je uništilo čiste sojeve, jer parenje u srodstvu u zatvorenom golubarniku ne može dugo da traje, pojave se mane. Tek ukrštanjem raznih linija dobijemo jake letače, tako su u poteri za što boljim letom golubari ukrštali i više no što treba. I Užarevi golubovi su najbolje leteli kad se ukrste pa izbace krzala. Batićevi krzali, preko Užareve krzalke i njegovog barka, pa Stankovi krzali preko Užarevog krzala i Milanove kara-naudijanke, Krajnakovi (Bata Krajnak) krzali, opet preko Užarevih itd. Sve je to proizvod ukrštanja. To se i onda znalo, da kad ukrstiš Tišlerovog i Užarevog moli Boga, samo da ti siđe, a ne brini da li će da lete.

 

Danas nema više čistih linije, eto i Slavko je uneo tiplere, a imao je možda najčistije Tišlerove golube. On, kum mu Laza i Dragiš, imali su najčistije Tišlerove, jer su kupovali samo proverene golubove. Zvali smo ih "Akcionarsko društvo za otkup Tišlerovih golubova" jer su stvarno velike pare ostavili za te golubove. No kasnije su unosili "neznane junake" pa je tako Laza uneo Vitine beaze i Andrinog arapa, Dragiša je donosio šta mu se dopadne, a Slavko je valjda poslednji pokleko pred tiplerima, Kosta ga je ubedio. No da se vratimo Užaru. Imao je Mita i druge boje. Ljudi su ga nekako zapamtili po krzalima, ali njegovi arapi nisu bili ništa slabiji letači, naprotiv kod Grade pisara su došli do punog izražaja baš ti arapi sa čika Jove arapom.

 

I sam Mita je više cenio arape. Sećam se jednom u kafam se pričalo, da su se sporečkali Ilija Batić i Mita oko krzalčeta, koje je Mita poklonio Iliji. Ilija je pričao da je Mita već izlapio, pa mu dao goluba kakvog on nema više u kavezu, jer je krzalče nadletalo sve Batićeve golubove. Na to mu Mita odgovri: - Moj Batiću, nisi ti imao od mojih arapa, pa da vidiš, šta je letač. Kasnije je to Mitino krzalče kao ženka u paru sa Batićevim barkom izvodilo super letače, a Batić je obletao oko Mite ne bi li dobio neko arapče. Bilo je to posle onog rata kad se do dobrog letača teško dolazilo, pa kad ti neko pokloni nešto, a ti misliš da se ratosiljo lošeg goluba. Zadnje Mitine golubove su pokupili golubari oko njega, dole u Franše D'eperea i taj kraj. Kasnije će se tu pojaviti mnogi poznati golubari, te nije teško odgonetnuti otkuda tu dobri golubovi. I ostali stari golubari su se složili, da je Mita Užar uz Milana Tišlera i Žiku Kapunca, bio jedan od najuspešnijih odgajivača vrsnih letača. Mnogi su sa njegovim golubovima stvorili vrhunska jata i postali poznati golubari. Većina je krila to poreklo, te ih nećemo nabrajati, kako se njihov ugled i sujeta ne bi krnjili. - Kolaković se šalio, mada u svakoj šali ima i zrno istine, da Mita potera golubove, pa iznese kudelju i mašinu u dvorište, te radi i gleda jato. Ali ne promakne mu i neko tuđe pile, što se izgubilo te luta krajem. Rado će da otvori ćumez i baci očinak, koliko da jadno pile ne luta i muči se."