Srpski visokoletač

KARLO ŠMIT

 

"Svi stari golubari sa kojima sam razgovarao složili su se da je po pričama koje su kao mladići slušali Karlo Šmit imao vrsne letače. Meni je o njemu pričao čika Mića - kaže Pera Miljković. Imao je arape i bozove, a živeo je na početku Fišeklijske ulice. Poreklom je bio švaba, ali od onih iz preka što su došli u vreme Marije Terezije. Golubove je zapatio još kao dete, a kad je izučio zanat došo je do tih arapa i bozova i to je držao sve do smrti."

 

Po priči starih golubara bili su to izuzetno lepi golubovi, sa duplim okvirima i jakim nozdrvama, svi kockoćubani. Moj stric Mića je imao Šmitove arape, pa sam ko mladić kod njega uživao gledajući ih. I bozovi su bili tako markantni, još lepši od ovih mojih. Ja sam među prvim golubovima imao baš te Šmitove od čika Miće. Izuzetno su lepo bacali krila, a to se onda cenilo. Kao jedan od najstarijih golubara često je dolazio kod čika Miće u kafanu na po rakijicu. Tu su se okupljali viđeni golubari, a često su držali i sastanke. Svi su se otimali oko Šmitovih arapa i bozova, jer su kad se ukrste davali odlične letače. Šmit je govorio: "Golub leti 2-3 meseca, a u dvorište ga gledaš 12 meseci, pa more da bude lep na prvo mesto da uživaš dok ga gledaš."

 

Kada je toliko ostario, da više nije mogao da brine o golubovima, odselio je negde preko kod rodbine i tamo odneo 2-3 para tih golubova, ostalo je rasprodao da kupi kartu za voz.

Jaca Naumović priča: "O Karlu Šmitu sam najviše čuo od čika Mute. On ga je izuzetno cenio, jer je voleo arape i bozove, a Smit je baš to držao. Sečam se arapa nozdrvaša kod Mute, zvao ga je "Šmit" a mi deca se smejemo kada Muta izgovara "Sit" umesto "Šmit". Ako su mu svi golubovi bili ko taj arap, onda ne znam šta mi danas držimo. Leteo je 4-5-6 sati, ali bio je ko isklesan od mermera. Svako pero na svom mestu, a nozdrve zabrekle iznad "bambus" kljuna, oči bele ukvirene duplom "ringlom" koja se sva nabrala. Kad guče visi mu guša, a raširi krila i podskoči, ko da ga sada vidim. Kasnije sam uspeo da kupim jedno mlado od tog arapa i neke špicaste tekirke bez ćube, bio je špic arap i najbolje mi je leteo. Ne zaboravi da su se onda golubovi hranili lebom, projom, šuljivom pšenicom i otpadom od kukuruza, bili su pušteni po ceo dan i tereni da lete cele godine. Ti bi golubovi, pod današnjim uslovima siguran sam leteli bar duplo duže."

 

I najmlađi od braće Bihel, Ernest Bihel je ponešto znao o Šmitu, pa kaže: "Andra je kao mlad upoznao Šmita i išao da gleda golubove, te nam često pričao o tim arapima. On je i zavoleo arape i bozove baš pored tih Karlovih golubova. Andra je pričao da su to bili ti stari arapi, kakvi su gajeni u Srbiji još pre Turaka..." Mića Miljković, kafedžija i vlasnik kafane "Žagubica" na uglu prekoputa podzemne garaže "kod Vuka" po pričama starih golubara, najbolje je poznavao Karla Šmita i poreklo njegovih golubova. Tamo, sve do pred I Svetski rat, Karlo je navraćao na "čašicu razgovora" te ga je uporni Mića ispitivao i beležio.

 

Njegov sinovac Pera Miljković kaže: "Karlo je te golubove dobio od gazde gde je učio zanat i zavoleo golubove. Gazda ih je kupio od nekog Srbina "Bandiste" što je držao golubove kod velike džamije. Pričalo se da je morao da drži samo arape i to krupne, te kada slete na džamiju, da hodža i efendije misle da su to vrane, a ne kaurski golubovi."

 

"Kako su njegovi golubovi sletali na minaret i balkon odakle hodža moli, poje i tu poganili, to bi Turci zabranili, a i ljuto kaznili Srbina, pa se on doseti, te počne gajiti samo te arape, za koje su Turci mislili da su vrane. Tako se pričalo, a šta je istina Bog Sveti zna... Te iste golubove je kupio i držao i neki Sreta Jevđenijević, poznati golubar pre onoga rata, pa Mile Lomić i Klonfer..." sve su to bili ti golubovi preko toga gazde iz Fišeklijske ulice kod Kalemegdana, a od kojega je i Karlo dobio golubove. Mnogi beogradski golubari, pre I Svetskog rata, su imali Karlove arape i bozove, te će se neki od njih preneti i posle rata, te namnožiti i učestvovati u formiranju Beogradskog visokoletača, kakvog danas imamo. Karlo je sa 2-3 para svojih golubova u dubokoj starosti, otišao u Bačku palanku ili Topolu i tamo mu se gubi trag.