Srpski visokoletač

PETAR ŽARKOV - Zemun

Beograd, 12.03.2010. Jovan Martinović - Martin

 

Peru sam upoznao u proleće 1966. Od zemunaca sam slušao, za ono vreme, neverovatne priče... da mu lete golubovi po 10 - 11 i više sati, a u Prvom društvu u to vreme šampioni su postizali proseke od 3 - 5 sati! Kako sam sa službom prešao u Zemun, to sam iskoristio neka poznanstva i posetio Petra Žarkova. Bio je to moj prvi susret sa modernim načinom držanja golubova. Prostrano zeleno dvorište. U dnu dvorišta dugačak drveni golubarnik sa tremom - ispred i na krovu... tu je priplod i mladi. Levo isti takav golubarnik sa stajalicama i boksovima za letače (pojedinačni boksovi). Na tavanu, nove dvospratnice, ogromni žičani boksovi za po jedan priplodni (matori) par. Sve je to ličilo na malo "poljoprivredno ogledno dobro" u odnosu na Beogradske klasične, male golubarnike i "starinski" način držanja golubova. Prvo što mi upade u oči je da Pera svoje golubove zove... "ovi naši KAPASTI visokoletači"... a po bojama, to su... CRVENI, BELI, CRNI, PLAVI, KOVANI, SIVI...

Beogradske nazive ne zna! Naravno, sve me to čudi, te ga pitam otkuda to... "Pa mi u Zemunu i u preku, po Vojvodini, svi tako zovemo ove naše kapaste oduvek... Mađari za svoje imaju svoje nazive, Švabe svoje, a mi Srbi svoje. Setih se zapisa Đ. Đorđvića da su srpski golubovi u Vojvodini sačuvani onakvim kakvi su doneti... eto i imena su sačuvana... tu su Turci retko zalazili pa nema feslija... tu su KAPASTI".

 

"Sve je poČelo sa Alojzem... priča mi Pera. - On je doneo engleske tiplere i kako su mu slabo leteli. Slabije od naših, on im napiše, da nije zadovoljan, te da će da ih vrati. Tada mu stigne pismo i knjiga kako se gaje, pare i teraju ti njini golubovi. Počne Alojz tako i naredne godine postigne prosek leta jata nešto preko 15 sati. Znajući kao su leteli ti golubovi terani ovako kako mi teramo, jer su ih moji tukli na utakmici za 2 - 3 sata, većeg proseka, uzmemo tu knjigu i prevedemo. Prvo smo se smejali i šalili, ali malo po malo i eto pređoh na taj način čuvanja i teranja ovih naših golubova. Mnogo... mnogo, se dobija na kvalitetu i dužini leta jata. Prvo i najvažnije je to, što ti jato leti naj bolje i naj duže kada ti hoćeš - za utakmicu, a ne ko ranije kada oni hoće. Ovako se lakše radi, sve se zna i plan se pravi zimi za celu narednu sezonu. Sada, ovaj naćin dreѕanja golubova praktikuju svi moji poznanici iz VI, pa i iz V društva. Eto: Ceta, Nina, Bine, Pata, Sibe.. .ima ih još puno, i rezultati su dvocifreni.

 

 

Vraćamo se Perinim golubovimna. "Pa, ja sam u staroj kući držao ortački sa Šarcem i imali smo odlične letače. Glavni golubovi su nam bili Mocikini i Lacikini šeševi, jedna milerke i karudijan kojeg sam predveče , dok smo igrali fudbal, ugledao kako se koči i pada iz visa. Napustim utakmicu i za njim. U mrak padne on na neku zgradicu, te se mi na "lopovske" merdevine popnemo i ja ga uhvatim. Kakav karudijan... prozovemo ga "King". Čudo od goluba, krupan, glavat i lep... Uparimo ga sa jednom šimlerkom i počnu da legu letače kakve mi do tada nismo imali. To su bili letači za ceo dan, ali ih je u narednoj sezoni dosta falilo. Penju let... duže još duž... ceo dan i sledeći let ih nema, ili popuste tu nisko, a onda nazad u vis i adio! Kada je otac završio ovu kuću, ja donesem moje golubove na tavan i počnem jurnjavu, tako da sam imao jato i od 50 - 60 golubova, ali loš let. Imao sam 17 godina. Tada sam imao para, jer sam povremeno prao očevu kasapnicu, te sam išao i kupovao gde god čujem da ima dobar golub. Tako sam od komšije - Trome, kupio poznat par golubova Čapar i Ćorava šimlerka. Dole u Bežanijskoj sam za džak žita od neke babe kupio sa tavana "beogradskog" arapa sa alkom. Svako jutro, kada poteram jato krene se i on i sa mojim jatom leti barabar, a često ga i nadleti... a , živeo je u tavanu sa gacurima. To je moj golub broj 3. Pa, rekoh ti, golub broj 1. je uvaženi karudijan - King. Golub broj 2. je... Ćorava šimlerka kupljena od Trome u paru sa čaparom koji je ubrzo uginuo. Golub broj 3. je taj beogradski Arap sa tavana neke babe. Golub broj 4. je mavjanka "Šampionka", a ona je... Jednog dana nađm neko bolesno pile ispod strehe golubarnika i pomislim moje... lutalo pa izmoreno, te ga ubacin u golubarnik. Sledećeg dana pojurim mlade, a to šarenorepo plavo pravo iza odžaka... i tako stalno. Naiđe Bine, nešto da kupi i ja mu ga prodam. Na proleće vidim na tremu to pile, izmitarilo i prolepšalo, te ga ja poteram sa jatom i ono ode u vis... Popadaše svi golubovi, ja na mavijankicu i zaboravio. Sutradan, ona opet na tremu te je pustrim unutra i nahranim. Opet teram letače i ubacim i nju... ode sa jatom, siđ svi golubovi, a ja se nje i ne setim no idem da igramo lopte. I tako po podne igramo mi lopte, ka naiđe Ceta i viče mi: - Je li Pero, koji ti je ono špicast mavijan što ti stalno silazi pred mrak...-  Ja vrtim glavom, jer takvog nemam. - Pa eno ga, baš sada se namešta iznad tvoje kuće... te mi trk tamo i ono stvarno, namešta se umoran špic šarenorep mavijan... milina za videti... Ma to tuđ golub i ja trk da pustim nešto ne bi li ga skinuo... kad dole, a ono ta mavijanka Binetova!

 

Eto to je golub broj 4. Onda je tu "Šiljati plavi"... golub broj 5. Odličan letač i priplodnjak. Nešto sitniji ali namešten kao oni Beloševi... Njega sam dobio od Binetovog plavog i arapke, oba uhvaćeni sa Karaburme - Višnjica. I to su bili odlični golubovi. Bilo je tu još ... 4 - 5 golubova, koji su parenjem ušli u rodovnik mojih golubova. Tako sam doneo odluku i od "punog tavana golubova" napravio golubarnik za priplod, gde sam upario: karudijana sa Ćoravom šimlerkom... od tog para ostavio sam u priplod najboljeg sina "matori špic tekir". Njega sam upario sa pomenutom špic šarenorepom mavijankom prozvanom "Šampionka" jer je 1960. izletela preko 10 sati i bila šampion Zemuna. Šiljati plavi je paren sa raznim Еѕenkama, a najbolje mi je legla Herveška od Belorepog i šiljate crne. Matora crna, je takođe bila šampion Zemuna sa preko 10 sati leta i parena je sa raznim mužjacima... recimo Beljin tekir, tiplerkin arap (Karucin arap sa crvenom uvaćenom tiplerkom)... to je kratko bilo u ćumezu jer su jako nepouzdani letači. Matora crna je od Beogradskog sa tavana arapa i šimlerke. Bio je tu i njen brat šimler "Beli" u paru sa plavom od Šampionke i tekira... odlični mladi. Najbolji moj letač je svakako belorepi mavjan, sin Matorog tekira i Plave šampionke... leteo je kao mlado 10:45 za Beograd i 11:05 za Društvo. (Završio je kod mene na tavanu - autor J.M.) Moj najbolji priplodni golub je tako zvana "Matora" tekirka - iako je bila mlada zbog svoje veličine i lepote, prozvali su je "Matora tekirka". Izvedena je od Matorog tekira i Herveške. Matori tekir je od karudijana sa igrališta i Ćorave Tromine šimlerke. Herveška je od Belorepog plavog i šiljate crne. Belorepi je kao što sam rekao od Matorog tekira i mavijanke - " Šampionke". Šiljata crna je dobijena od Šiljatog Plavog i Erveške, a ta erveška je od Belorepog i babe - "Ćorave šimlerke". Ta Tromina šimlerka je dobijena od Mocikinog šimlera i jedne gojaške. Od tog para sam imao još 3 - 4 komada u priplodu - mastiljavi šiljati tekiri... Ja sam pre toga imao odlične golubove, većinom šeševe i to preko tog Trominog para i nekih Lacikinih i Mocikinih šeševa. Leteli su izvanredno i pravio sam rezultate, te mi jedne noći obiju golubarnik i odneasu sve. Posle sam saznao da je to jedan tamo iz Žarkova i Čukarice... sada mu sin pravi lepe rezultate... stalno je prvak.

 

Ta "MATORA TEKIRKA" je zvanično kao mlado letela 10. 45 h. A letela je i mnogo više, te je ostavim u priplod i uparim sa Šiljatim, te dobijem par 2 para mladih. Od tih golubova su Bine i Pata napravili te vrhunske letače i "Papagaje", a i kod tebe vidim, sevaju velika vremena! Posle je uparim sa tekirom sinom od Blesavog i matore crne, te dobijem te poznate priplodne golubove "BEOVCE". Posle sam je pario sa šiljatim tekirom sinom Šiljatog plavog i tekirke od trominog para... ti su Martine kod tebe dali rezultate.

 Posle sam je, na tvoj pritisak pario sa arapom što je za utakmicu leteo preko 12 sati (Д‘ole BlaЕѕon) i dobio 2 para tekira, koje si ti uzeo. Tu Matoru Tekirku su mi ukrali beograđani što su radili kupatilo kod burazera, znam ih koji su, ali nemam volje da ih jurim po sudu".

 

Žarkov Petar ili Pera Glavonja, je otac modernog srpskog visokoletača. Posle njega ništa više nije kao pre. Proseci leta jata vrtoglavo rastu, a ishrana, odgoj, selekcija, trening... sve je to novo - moderno i evropsko. Za njim će Bine, Pata, Sibe... i ostali "Zemunci"... kao nekada. Obrenovčani sa Andrinim, postizati rekord za rekordom leta jata. A Ja ću na Čuburu doneti Perine golubove, ali i Alojzove tiplerske knjige, tablice, boxove... te ću razdrmati uspavanu Čuburu, prosecima od 9, 10, 11, 12 i više sati leta jata. Tada su golubari iz bašte buifea "Mali Đerdap" prvi put svojim očima videli, da celo jato gledano za utakmicu ZANOĆI.

 

Danas svi drže i pripremaju jata na taj "tiplerski" način, ali prilagođen našem golubu. To su iskustva Pere Žarkova i njegovih sledbenik, ja. Nažalost, posle njega nastaje potera za dugim letom, a tu je tipler napravio dar - mar u našem golubarstvu i preti da genetski osakati ovu staru visokoletačku rasu.

 

Danas nema jata šampionskih letača u kojem nema, znano ili neznano, krvi "Zemunčića", a to su Perini "Glavonjići". Odgajivači bi trebali da se zapitaju čemu vodi ukrštanje sa tiplerom... da li dresurom treba izvući duge letove ili to treba nagon za visokim i dugim letom da radi. Da li ćemo morati u Mađarsku, Austriju, Nemačku... pa i Australiju, po naše čiste Srpske visokoletače. Pa do nedavno, Predsednik Saveza Srpskih visokoletača, bio je - odgajivač tiplera!

 

 

MATORA TEKIRKA PETRA ŽARKOVA

Sećanja Jovana Martinovića Martina, Beograd 01.05.2014.

 

Majka mnogih vrhunskih priplodnih golubova i baba, prababa, mnogih šampiona letača, od Perinih prijatelja golubara je prozvana "Matora Tekirka", iako nije bila matora. Zbog svog izgleda, markantne glave i krupnog tela delovala je kao mator golub. U paru sa Šiljatim plavim dala je Binetovog karudijana koji je sa "Plavom" od para šimlera davao poznate letače "Papagaje". Dalje sa tekirom sinom od "Blesavog" i "Matatore Crne" dala je 4 komada "Beovaca". Sa Šiljatim tekirom od Šiljatog plavog i Mastiljave tekirke dala je par tekira koje sam otkupio kao mlade (Duz tekira i Lisasta Tekirka Zrnjka).  Sa arapom (leteo za utakmicu preko 12 sati, Đole Blažon zna) od Blesavog i Matore crne dala je dva isto "Beovca" koje sam dobio od Pere kao jaja i izveo dva duz tekira. "Blesavi" tekir je od Matorog tekira i šampionke Plave, a dobio je ime jer je znao da silazi na 12 sati i okrene točak pa se vrati do srednjaka i opet recne par točkova tako umoran, te tek tada siđe. Leteo je preko 12 sati u ekipi koja je napravila onaj veliki, najveći Perin rezultat. Tu ekipu je otkupio Bine i kasnije nezadovoljan menjao "Blesavog" za mladog karudjijana, koji će sa navedenom Plavom napraviti ršum u zemunskom golubarstvu izvodeći čuvene Binetove "Papagaje". I kod mene su njeni potomci sa lakoćom preletali dan i zanoćevali te sam ih morao "presecati", pariti sa izuzetno lenjim golubovima, te poboljšao silazak "pred mrak". Ta "Matora Tekirka" je izvedena krajem šezdesetih ili moguće kasnije tamo početkom sedamdesetih godina. Terana je kao mlado i za utakmicu izletela, koliko znam 10:54 sati. Po priči Ćirinoj (Stričević Miroljub) i Basarinoj, nju su "pokupili" sa Perinog tavana radnici koji su radili kupatilo kod Perinog brata u istoj kući, a to su bili tekir Marko - Ćata i Jovanče... Naravno krili su je od mene, te sam to saznao mnogo godina kasnije. Pera je to znao, ali nije hteo da se vuče po policiji i sudovima, a ja mu tada  nažalost nisam verovao. Tako je krv tog goluba proširena Čuburom, Crvenim Krstom i “Cvetkom” a odatle i dalje. 

 

"Matora Tekirka" je ćerka Matorog Tekira i Herveške. Taj Perin Matori Tekir je izveden od "Kinga" karudijana sa igrališta i šimlerke. King je uhvaćen u sumrak na igralištu kod Šarca, a šimleka je od Trominog čapara i Ćorave Tromine šimlerke, navodno Lacikina. Vraćam se na Tekirkinu majku Hervešku, koja je od Belorepog mavijana hiper letača i Mastiljave tekirke kao šimlerka preko mastiljavih tekira, poreklom šimleri Mocikini i ćorava Šimlerka..  Belorepi Plavi-Hiper letač i šampion je od Matorog Tekira i Šampionke Plave (brat Blesavom). Matori Tekir je rekoh od Kinga, a Šampionka Plava je uhvaćena, došla kao mlado. Letela je u drugoj godini preko 10 sati i bila šampion Zemuna. E sada sledi objašnjenje, te godine je osnovano Perino zemunsko društvo (Boško Marković Zub) i po pravilniku mogli su se terali golubovi bez alki, pa i tipleri (Alojz, Boško...). Detalje i pojedinosti zainteresovanima mogu dati u intervju-u. Ako se sada vratimo na Binetovog karudjijana i moje  (Šiljati Tekir i "Zrnjka") te "Beovce"... bilo ih je kod Pere, Tekir i Tekirka (uzeo Bine) duz i još Jednošpici Tekir i Belorepi Tekir duz i Darčin belorepi kod Pate, u prvom parenju sa Tekirom od Blesavog i Crne, te iz drugog parenja (na moju molbu) od arapa od Blesavog i Crne, a to su bila 2 tekira duz, to je sve što je ona izvela kod Petra Žarkova Pere.

 

Iz izloženog vidimo da su njeni sinovi i ćerke HOMOZIGOTNI priplodni golubovi dobijeni parenjem NAJBOLJIH PERINIH LETAČA  U SRODSTVU..! Zato su ti golubovi bili izvanredan genetski materijal i zato su izvodili dalje heterozise (ukrštanjem) koji su bili izvanredni takmičarski letači i vrlo dobar, tačnije odličam priplodni materijal u STRUČNIM rukama. Ne zaboravite jedan isti golub kod jednog odgajivača može piliti sve same šapione, a kod drugog prosečne ili čak loše golubove letače. Ja sam već imao 4 – 5 Perinih golubova, kada je Bine (u staroj kući) napravio  3 – 4 vrhunska takmičarska reztultata. Obilazeći ga saznao sam, a on to i nije krio, da su glavni letač u tim jatima "Papagaji" od Perinog Karudjijana i Binetove Plave prko Šimlera. Satima smo razlagali te golubove u njihovom poreklu i sve se svodilo na Matoru Tekirku kao najbolji Perin letački potencijal i Binetovu Plavu kao dobar nagon za kućom, za sigurnim silaskom letača i u sumrak. Nije mi bilo teško da donesem odluku, "nabavi odmah Tekirkine mlade..!" Pera je oberučke prihvatio da mi za male pare proda već isterana 2 mlada (Tekir i Zrnjka) od Matore Tekirke i sina Šiljatog Plavog. Znači kao Binetov Karudjian. Potom je prihvatio i upario Tekirku sa Arapom od Blesavog i Crne te mi dao 2 Beovca.

 

Sada su mi trebali "tvrdi letači SILAZAČI” radi ukrštanja i dobijanja "letača silazača" koji pravi zvanična vremena. Džaba vrhunski letač koji leti "ceo dan", a uveče na utakmicu ne sleti, nego zanoći ili uopšte ne dođe. Nije lako doći do tih Tvrdih letača SILAZAČA. Tako sam lutao od Ljubiše "Kofice" (nemaju vis) preko Đoke "Kulova" i stigao do Tešić Mileta, Pračarići iz Višnjice. On je čovek boem ko i Lile, Joca i Cane brka... Odmah je razumeo za šta sam došao i dao mi na parenje Šećerliju, star 9 godina i redovno leteo utakmuce! I Mastiljavog Tekira, starog 10 godina i redovno leteo za utakmice. Šećerlija je od Miletovih Šeševa i Liletove Boske, te se silazak nije 100 % realizovao i ta linija je bila solidna, ali sam ih uklonio. MASTILJAVI TEKIR Pračarić je sa Perinim od Matore Tekirke u svim varijantama i u svim daljim kolenima dao taj SIGURNI SILAZAK pred mrak i u mrak..!

 

Verujte mi (sada ne držim golubove) da sam u pripremama imao mnoge, baš mnoge letove od 6 izjutra do iza večernjeg dnevnika. Ćutao sam jer su mi Braća "Ž" iz Inđije bili već odneli priplod, da se ne ponovi. Moj takmičarski problem tada nisu bili letači, već KOMISIJA..! Naime tada u I društvu nisi mogao dobiti komisiju, ako ne odeš barem duplo više puta u komisiju. Znači za svako teranje morao sam prethodno ići barem u 4 - 5 na komisije kako bih napabirčio 2 člana komisije... Tako su prolazili dani, nedelje i lepo vreme, a moje komisije su stizale u avgustu ili maju... Kada sam napravio par velikih rezultata, tek tada nisam mogao skupiti komisiju! Ovo pišem za mlade golubare, takmičare. Ne smeš biti "usamljen" kao što sam bio Ja. Moraš oko sebe graditi "fanove" davati golubove i imati oko sebe prijatelje koji će na tvoj mig ići u komisije i raditi šta im kažeš. Ja to nisam imao i takmičio sam se kada drugi to žele, a ne kada mi je jato spremno, a to je ogromna razlika. Nema tu nićega ličnog, ja sam kriv radio sam u Navip-u na rukovodećem mestu i nisam imao vremena da se družim sa golubarima i stvaram svoj golubarski Fan tim koji će za mene ići u komisije. Ja sam plaćao dnevnicu članu društva da za mene ide kod drugog u komisiju i tako da zadužim sebi člana (Ratko Jovanović najčešće). Nadam se da sam mnogima približio poreko Beovaca i Papagaja iako su po meni mladi od Matore Tekirke i Šiljatog daleko kvalitetrniji od Beovaca, nažalost bilo ih je samo 3 - 4 komada.