Poreklo srpskog goluba i istorijat i razvoj srpskog golubarstva
KOLAKOVIĆ - trgovac
Činjenica je, da većina Kolakovićevih golubova, potiče direktno od golubova Mirka Njemeca. Najčistije i najbolje Mirkove golubove, pokupio je Kolaković i stvorio izuzetno kvalitetan soj. Kasnije je uneo još par vrsnih golubova od poznatih starih odgajivača, te se sa pravom pričalo da Njemecovi golubovi bolje lete kod Kolakovića no kod Mirka. Mnogo je naučio od starog Mirka Njemeca, ali i od ostalih poznatih golubara, pa je znao da se najbolji letači dobijaju "sečenjem" linija. Poznat je bio po krzalima, čaparima i arapima. Pre I Svetskog rata imao je najsređenije golubove, te su mnogi mlađi golubari kod njega nabavljali svoj priplodni materijal. Dragiša Filipović smata, da je Kolaković bio najbolji poznavaoc Nemecovih golubova, te da je zahvaljujući tome "pokupio" najbolje Mirkove golubove.
Kasnije je tu "ušla" belorepa darčinka i "flekavi" arap, Markovićevi golubovi, te se formirao specifičan "kalup" tih Kolakovićevih golubova. Čika Slavko Vasiljević se seća priča starih golubara: - Kolaković je te svoje krzale dobijao od Mirkovih čapara i neke darčinke, treba da je Barjaktarevićeva (otac) ili Jove Markovića. Ti krzali su bili dosta krupni, ustvari dugački i vretenasti, glavati i kljunati, pa se lako mogo prepoznati Kolakovrćev golub. Meni se nisu sviđali jer su bili "šljukasti", a ja sam više voleo lepog i nameštenog goluba. Ti njegovi krzali su se teško učili, pa ih je dosta gubio u učenju, ali ko ga uhvati i nauči ima da se nagleda leta. Užarevi krzali su baš od Kolakovićevih golubova, to Mita nije hteo da prizna, ali se znalo.
- Ti stari golubari su znali šta je dobro i koje je čije poreklo, pa kad uvate jedan drugom goluba nisu vraćali, no na tavan i izvode mlade. Krili su poreklo svojih golubova, no kao da "od njih sve potiče". Kolaković nije bio takav, za svakog njegovog goluba se tačno znalo poreklo, zato je i ostao u sećanju kao veliki poznavaoc golubova i pošten čovek. Imao je Kolaković i specifične beaze. Kao mladi budu blago flekavi na crvenu boju, a kasnije kad se izmitare izgube te fleke i budu čisti beazi. To znam jer se pričalo, da kad uvate golubari tako mlado sakriju ga dok se ne izmitari, kako se ne bi znalo da je Kolakovićevo. Njegovi krzali su znali da izvedu i šarene mavjane, baš ko ovi moji. To je najverovatnije preko Mirkovih mavjana i čapara, vremenom se izmešale boje. Mirko nije pario ove boje no samo čapar sa čaparom ili mavjan sa mavjanom, a pričalo se da je grdio Kolakovića što meše boje. Pitanje je, šta je i gde je od tih golubova sve raznešeno, jer posle onog rata ti su se golubovi izgubili.
Laza Dimitrijević se seća Kolakovićevih golubova, mada je o njima uglavnom slušao iz priča starih golubara, pre svega Spase Petrovića i Milana Stanisavljevića, pa kaže: - Kolaković je bio "moderan" golubar među tim starim našim golubarima. Kad kažem moderan mislim pre svega na činjenicu da je uzimao samo proverene letače i to posle samo proveravao na nebu, odnosno jurio ih da lete. Tako je stvorio odlične letače, pa se pre onog prvog rata pričačo da najduže letače ima Kolaković. Njegovih golubova je najvišeg bilo kod Mite Užara, Kotala inžinjera, Lomiča i Klonfera. Bilo je linija i kod Spase Petroviča i Batiča, ali to se posle utopilo u njine i Tišlerove golubove. Klonferovi najbolji golubovi su bili od Kolakovičevih i Barjaktarevićevih, mada je imao i Tucakovićeve beaze.
Kad se to dobro upari i pogodi, leteli su mu golubovi onda i po 4 - 5 sati i to veći deo u velikom visu. Te priče o 3, 9, 10 sati leta nemoj da primate zdravo za gotovo. Bilo je pojedinaca da izlete jednom ili najviše 2 - 3 puta te letove, pa posle neće ni da mrdne. Mnogi su se i zanosili da im lete golubovi, a oni odu u varoš pa spavaju. Onda je masa golubova letela 2 - 3 sata i to bez visa. Zato smo ja i Slavko i išli kod Milana i kupovali, jer su njegovi, golubovi, uvek vatali vis, pa su zato i imali dužinu.I ti Kolakovićevi golubovi, mislim na to njegovo poreklo, sto sam i ja zateko kod mlađih golubara, bili su sigurni za vis.
- Nema leta i dužine, ako golub ne ode visoko i ne "pogubi se". Posle onog rata, malo je bilo tih starih visokoletača, te je mnogo golubova "taljigalo" tu do srednjeg visa, te su i dužine leta bile 2 - 3 sata. Tada su odskakali Tišlerovi stari golubovi, pa Spase Petroviča, Užarevi i drugi, čije se poreklo tečno znalo. Od njih smo slušali o Mirku, Kolakoviću i drugima, pa je sinonim dobrog krzala, bio Kolaković trgovac. Tu je izgleda bila neka veza izmedju Užarevih i Kolakovićevih golubova, jer se pričalo da su to isti ti stari krzali.
Kod Kotala je bilo divnih arapa poreklo od Kolakovića, kod Lomića opet čapari, a kod Klonfera tekirist i mavjani. Dug je golubarski vek, da bi se neko upamtio samo po jednoj boji ili jednoj liniji. Ko zna koliko je golubova prošlo kroz Kolakovićeve ruke, dok je odabrao i namnožio te koje smo posle mi nasledili... - Kolaković je sigurno bio i jedan od naj omiljenijih golubara svog vremena, jer je dosta radio na organizaciji golubarstva, vraćanju tuđih golubova, druženju i razmeni iskustava. Mlade je savetovao da se okanu hvatanja tuđih golubova, pa im je često davao svoje golubove, kako bi imali svoj početni materijal.Posle I Svetskog rata, kao poznat stari golubar više je savetima pomagao golubare, jer se više nije mogao aktivno baviti golubarstvom. Imao je još desetak golubova, ali pitanje je koliko su oni bili u nekoj vezi sa predratnim golubovima. Međutim, lako je mogao prepoznati određen soj starih golubova, pa su ga golubari često konsultovali.