Srpski visokoletač

PRIČA O GAZDA "GOLUBU"

Zapis Steve Smederevca

 

Tu gde je sada kafana i pozorište "Kasina" bio je plac i kuća Golubovog oca, tamo 1830 - 1835. I tu između kuće i ograde ka Albaniji, bio je golubarnik g. Antića, oca Golubovog. Kako je bio prezauzet poslovima i putovanjima golubove poveri tada poznatom golubaru "bez golubova" Luki Mišiću. Luka je još kao dečko držao golubove, ali uvek ortački i u tuđim golubarnicima. Živeli su u dvorištu punom stanara, te o golubarniku i golubovima nije bilo ni reči. Kasnije se on oženi i okući, ali žena nije htela ni da čuje da drži golubove i dangubi. Dane je provodio kod kuma Živana, tada poznatog golubara sa Terazija, a mnogi su govorili da Živanu lete golubovi zahvaljujući Luki. I tačno, Luka je poznavao skoro sve beogradske golubove i golubare, imao je i oko i njuh za dobrog goluba, te se njegovo mišljenje baš cenilo. Tako je rado priman u dvorišta i najpoznatijih golubara, pa im je često i savete davao o pojedinim linijama tada znanih golubova. Radio je u pivnici "Uroševac" (gazda Milosava) i dobro zaradjivao, te je kupovao izuzetne primerke golubova i čuvao ih tu kod Živana. Bili su ortaci i kumovi, a kako su se dobro slagali retko je dolazilo do razmirica, a i tada bi dobri Luka popustio ili bi se povukao na 3, 4 dana. Antić ga je izuzetno cenio i uvek pitao za savete, te kada poslom ode za Peštu on ostavi sve golubove Luki na čuvanje, te se Luka osećao kao da ima svoj golubarnik i svoje golubove. Vremenom Antić sve češće beše na putovanima i poslovnim odsustvima, te prepusti sve Luki i golubarnik i golubove, pa i nadgledanje poslova i izgradnju nove kuće. Tako Luka napusti posao kod gazda Milosava i kako ga žena otera zbog golubova, on se nastani u zgradici tu uz golubarnik što mu gazda Antić beše ponudio.

 

Te zime prenese sve svoje golubve od kuma Živana i otpoče da sparuje Antićeve i svoje, baš kao da je to njegov golubarnik. Na leto, iznad Antića kuće viorilo se jato odličnih letača, te se sin mu Golub hvali u kafani "Kod Šiška" da im "lete golubovi do iza podneva" I g. Antić čim je slobodan, a on uz golubarnik i prati jato, ne može da veruje da mu golubovi tako dobro lete, a kako je bio sujetan ni jednog trena ne posumnja da su to sve oni "njegovi stari golubovi". I tako prodje 7, 8 godina, golubovi sve bolji i bolji, a Luka unosi Živanove najbolje letače i kupuje po Beogradu sve što mu zapadne za oko. Golubovi se izmenili i to svi vide osim Antića i sina mu Goluba, oni i dalje tvrde "sve su to naši stari golubovi". Te godine Luka predloži Antićima da za slavu grada, kada je bila najveća utakmica, prijave i njino jato. Oni to oberučke prihvate te se prijave i plate taksu za kontrolore. Pitaju ih ljudi šta će da teraju, a oni pojma nemaju, vele: "Luka to zna, on ih sprema...“ Veče pred takmičenje sedimo mi kod Šiška i ja pitam Goluba šta sutra očekuje, a on se smeje i kaže: "Ma ništa, ja ih povremeno gledam gore visoko po sat, dva, pa idem za poslom. To što Luka ocu priča de lete do iza podne to on onako, da opravda nadnice što mu otac plaća, "ja ne verujem ništa...“ I osvanu dan, dođoše kontrola i još neki golubari i Luka pusti 9 golubova (minimum je bilo 3), te se oni onako uigrani ujatiše i pre svih u kraju odoše u vis koji se smatra najboljim. A bilo je tu na Terazijama još barem 20 poznatijih golubara koji isto pustiše svoja jata, te mnogima ne zađoše uopšte no popadaše po krovovima. Kako je bio praznik i neradni dan, to se počeše okupljati golubari, te ih oko podna beše puno dvorište. Antići postavili astale i klupe, pa se iznelo za pojesti i popiti, te se ljudi goste, baš domaćinski. Negde iza podne pojavi se Antićevih 9 golubova i onako kako i treba kružno da iz avlije ne izlaze, pođoše jatno sve niže. I levo od njih dva jata po 4 - 5 golubova počeše da zanizuju, te se i izmešaše, a Antića jato uteče od njih i neizmeša se, no opet za vis ode. Ja sada ne mogu sve detaljno da opišem, jer kodža davno to beše, ali znam da su mu 5 goluba sletela oko 3 sata iza podne, a 3 na sat iza njih, te tekir od Živanovog para slete sam, poslednji u celom Beogradu tačno na 5 sati iza podneva. Tako Antića jato pobedi te godine sa "nezapamćenim zbirom leta" negde oko 10 sati, a tekir bi "Knez" tj. prvi u Beogradu!

 

Taj let i ta utakmica ostadoše godinama priča nad svim golubarskim pričama, jer nikome tako dugo ne letehu onda golubovi i to gledano pred 50 – 100 ljudi! A Luka, ko Luka...tih i neupadljiv, ćuti i smeška se. Svi znaju da su to njegovi golubovi, njegov rad i znanje i umeće i sve one godine i dani, pa ga hvale i dive mu se.  Za to vreme g. Antić i sin mu Golub Antić idu po čaršiji i hvale se kako imaju najbolje golubove u celem Beogradu, kako je to njino staro poreklo još od "bog te pita kada". Od njih golubari ne mogu do reči da dođu, sve znaju, svima savete daju, jednom rečju "caruju". Tako počeše golubari da im izmiču, da se uklanjaju i izbegavaju ih, ne mogu više da ih slušaju, te ovi postadoše još nervozniji i nametljivi, te počeše i svađe. Jedne večeri u kafani "Kod Šiška" veliko društvo, golubari, muzika, pije se, priča se, peva se... Nekako, na počasno mesto stavili Luku i Živana, te ih prosto veličaju i njih i njine golube. Samo se o njima priča i samo se oni pitaju "kako ovo, kako ono, od čega je ovaj golub, od koga je onaj..." i sve tako, a oni teški na priči, prosto se stide, ne umeju da se hvališu. U tom upadoše Antići i pravo u vrh stola, te se Ljuba umeša i nedade Luki da ustane i da im da mesto. Antić se na njega brecnu i izvuče stolicu ispod Luke te ovaj pade na pod... Nasta tajac, svi su znali Ljubu, da voli pravdu, ali ima i tešku ruku. Tu skoći Ljuba, te opali šamarčinu Antiću, puče šamar, utiša muzika i svi zinuli u tom pravcu. "Sram te bilo, ako si gazda misliš da možeš da se siliš i ideš po čaršiji i lažeš da su tvoji golubovi leteli, a svi znamo da su to doneti Lukini i Živana golubovi. Sad ga još obaraš sa stolice, to ti je hvala za sve ono što ti je napravio. Sram te bilo gazda Antiću, a sad idi i prijavi me kod batinaša, ja sam tu!" Od te večeri Antići više ne zađoše u kafane među golubare, a golubarnik zaključaše. Luka se vrati kod kuma Živana i tu nastaviše sa golubovima. Te zime Antiću golubove pokradoše, ostavili samo 3 - 4 od onih njegovih "starih", da se ne zatru. I više nikada iznad tog dvorišta jato se ne zaviori. G. Golub Antić se kasnije izmirio sa Lukom, te od njega kupio 5, 6 pari tih njegovih i kumovih golubova, ali nije imao vremena ili nije umeo da napravi letače.

 

 

Pogovor

Ja, Steva Smederavac ispričah vam ovu istinitu priču, koju mnogi od vas znaju, ali treba je upamtiti da se ne bi opet dešavalo da pojedini uzleću umesto svojih golubova i budu nezahvalni, no da se uvek u golubarstvu zna ISTINA! Što veli gazda Šiško: "Nemo se kitite s tuđe perje."