Srpski visokoletač

SLAVKO VASILJEVIĆ

 

U proleće 1966. uz pomoć čika Pere Miljkovića, stupio sam u kontakt sa već ostarelim i vidno nervoznim doajenom našeg golubarstva Slavkom Vasiljevićem. Dugo nam je trebalo da ga privolimo na razgovor i probudimo njegova sećanja na protekli period. Zahvaljujući velikom prijateljstvu sa čika Perom, Slavko je prihvatio razgovor više kao zajednički osvrt na taj period i golubare, koje su zajedno poznavali. Ovaj razgovor sa savremenicima je prvi u nizu, te ću ga preneti u originalnom tekstu snimljenom na kaseti.

 

"Za mene, pre onog rata najbolji golubari su bili: Kolakogić, Milan Tišler, Mita Užar, Žarko Cincarin, Žika Kapunac, Milan Bandista, Mijajlo Stanković, Mirko Njemec, Bakša Kovač, Blagoje berberin, Barjaktarević, Jova Marković i... mnogi drugi, ne mogu sada da se svih setim. Evo Pera je mlađi 2, 3 godine i bolje se seća, pa neka on priča." Razgovor teče dalje, nepovezana sećanja, imena ljudi, događaji... sve isprepletano, te je teško uspostaviti hronološki redosled, zato donosim odluku i beležim samo citate. "Znaš Bato, svi golubari tvrde da baš oni imaju najbolje golubove, zato i nije toliko važan taj redosled i to što ću ja da ti kažem. Ja sam rođen 1899. i već ko dečko imao sam svoje prve golubove. Pred onaj rat sa 15 godina nisam mnogo polagao na poreklo, no samo da imam golubove. Posle rata bio sam već momak, pa me je vuklo da imam bolje letače od komšijskih. U ratu dečaci brzo sazru, tako smo i mi iz rata izašli ko zreli ljudi. Posle tog rata malo je golubova ostalo, te smo svašta držali. Na velikoj pijaci kod "Kolarca" prodavalo se sve i svašta, pa smo nedeljom išli tamo, ne bi li kupili nekog dobrog goluba. Imalo je, iznesu ljudi i dobrog goluba, ali mahom su donošeni ti prečanski ukrasni, te smo bili prinuđeni da se snalazimo, kako ko ume. Mnogi poznati stari golubari su pregurali rat, te smo kod njih odlazili i na sve načine, pokušavali da dođemo do goluba. Golubovi su bili retkost te su cene bile za nas previsoke. Ja i Laza smo već tada sarađivali i razmenjivali mišljenja i golubove. On je već imao neke Spasine i bio je zadovoljan, te stupimo u kontakt sa nekim Belom Mađarom, koji je bio u zarobljeništvu kod nas. Živeo je odma tu na Čuburi i služio po kućama, bio slobodnjak, pa je i golubove zapatio. Od njegovih golubova Spasa je zapatio prve Tišlerove golubove. To su za ono vreme bili odlični letači, jer su išli u vis. Znači da se razumemo, golub je skupa igračka, a vis je golem problem! To ti je golubarstvo posle Svetskog ratovanja!

 

No da skratim priču, tek kad se vratio Milan Stanisavljević Tišler i doneo svoje stare golubove iz Krnjeva, mi smo imali gde da odemo i gledamo kako leti jato visoko kružno i dugo pravi letači, sve dotle je bilo improvizacija! Leteli su i moji golubovi, ali ne tako dobro. Tu u kraju puno golubara, pa poteramo, a ono formira se jato od 30 - 40 golubova i vuku se pokraju, neće u vis. Bilo je i drugih starijih golubara kod kojih su lepo leteli ti stari naši letači, ali oni nisu dozvoljavali da im u dvorište uđeš, a kamoli da ti nešto prodaju. Kad su se Austrijanci povukli, među zarobljenicima bila su i dva Mađara golubara. Šomođi se nastanio dole u Marinkovoj bari, a Bela na Čuburi, odma do Milana. Tu su se ko slobodnjaci i priženili, okućili, pa i zagolubarili. A bili su odlični poznavaoci golubova, pa su se ubrzo pročuli po odličnim letačima. Bela je često služio kod Jele, Milanove sestre, te mu je ona to plaćala jajima od golubova. Tako je Bela došo do odličnih letača, a preko njega i Spasa Petrović Tičar. Kad je Bela išo za Mađarsku, da Tišlerove golubove Spasi, a neke ponese za Mađarsku. Na granici tu negde kod Zemuna, sve mu to vrate, te ih on adresira na Nešića iz Zemuna, a ovaj opet to ponudi meni i Andri. Bilo je tu desetak golubova, no meni se nijedan nije dopao, te ih uzme Andra Bihel. Ja i Laza se uortačimo, a da i Dragiša Filipović Lazin brat od tetke i skupimo par, pa trk kod Spase da kupimo golubove. Spasa je bio već stariji golubar, pa nam za te pare da 7, 8 jaja, te od tog posla na kraju ne bude ništa. Posle Laza sa Dragišom, otkupe sva jaja iz jednog legla, te tako dođe do 3 - 4 mlada od tih Spasinih. Kada se Milan vratio tamo 1920. - 1922. ne znam tačno, kupimo mi ortački od njega KAPLANA!!! Bio je to ustvari kaplanast mavijan, odličan letač poreklom od tih starih Milanovih golubova. Ja sam već imao 2, 3 Milanova, te kad je kaplan ušao u moj golubarnik, uparim ga sa jednom darčinkom od tih golubova i dobijem seriju darčina letača kakve sam oduvek želeo. Pario sam ga sa više ženki, ali najbolje se podudario sa jednom šarenorepom darčinkom, te to ostavim u paru.

 

U prvo vreme su se izvodili mahom špicasti darčini, da bi kasnije od njih izvodio i tekire, mavijane, karudijane i šarene mavijane. To su te naše stare boje, krzal, karudijan, darčin, tekir, kaplan... Sve što sam kasnije imao i ovo što sada imam, sve je to od tih golubova. Sve je to od tih starih Milanovih golubova, a bog te pita koliko to poreklo ide tamo daleko u prošlost. Kad sam izveo prve mlade od tog kaplana i naučio ih, sačekam nedelju, pa kad se napravi ono veliko jato, tu ispod srednjeg visa, a ja pustim 4, 5 mladih od kaplana, oni se "izviju" pa prođu kroz to jato i beži za vis!!!. To se traži!!! Tako iz nedelje u nedelju, dok ne poče priča, kako moji golubovi lete najbolje na Bulbuderu. Onda je najviše golubova imao neki Zdenko Voslar i pravio se važan da ima najbolje golubove ovde u kraju. Sačekam ja da on prvi pusti, pa kad mu se jato "ukopa" tu u srednji vis, a ja pustim moje. Oni odozdo ko svrdlo, prođu kroz jato i svi odu u pogubljenje, a Zdenko da pukne od muke. Kažu golubari da ne valja pariti u srodstvu, a ja eto već godinama parim u srodstvu, samo te golubove. Eto svi ovde vuku poreklo od tog Kaplana, jel tako Pero...?

 

Pera klima glavom, slaže se i dodaje: "Pa i ja ne pamtim kad sam uneo tuđeg goluba. Zadnji tuđi golub bio je Jaćimovićev "Zelenko", zamalo robiju da "zaglavim" zbog njega. Tuže me Jaćimovići, da sam im ga ukrao, a nisam no sam došo. Nisu mi žandari izlazili iz dvorišta, te sam ga držo u "kaseti" gde se presvlačim dole u Centrali, sve dok se stvar nije slegla. Dao bi im ga ja, ali sam se uplašio, te sam morao do kraja da idem, a i jeste dobar golub bio. Posle njega više nisam unosio, no pario u srodstvo sve do danas. I taj je bio preko Milanovih golubova", umeša se čika Slavko.

 

"Jaćimovići su glavne golubove kupili od Milana Tišlera. Prvo su uzimali bakarlije i neke karudijane, pa to i nije bilo baš najbolje, posle su uzeli matorog tekira, onog što ga Tišler vratio iz Niša. To je tada bio najači golub u Srbiji. Eto Laza, Dragiša i ja smo dali Milanu 1.500 dinara za kaplana, a to su onda bile velike pare, mogo si plac da kupiš. Zvali nas "akcionarsko društvo", jer smo ortački kupovali golubove. Bilo im krivo što se mi slažemo, a i golubovi nam lete, pa to Andrino društvo izmisli taj nadimak, no mi se nismo ljutili, važno je da dođeš do dobrog goluba na pošten način, a ne da se godinama mučiš, bez uspeha. Kaplan (neki ga zovu ALBOŠ) je bio mnogo dobar golub, prsat, snažan i markantan, odličan letač, a poreklom od najboljih Milanovih golubova. I te moje darčinke su bile od jedne Milanove linije krzala, odličnih letača. Prve godine kaplan je bio kod mene, a posle kod Laze do kraja života. Još iste godine, popario sam mlade od kaplana i šarenorepe darčinke, i to brat i sestra. I to je bilo odlično parenje, te sam dalje nastavio sve u srodstvu. Brzo su se golubovi ujednačili, pa sam goluba mogao da prepoznam među sto tuđih. Leteli su jatno, kružno i visoko pa je to mnoge golubare privuklo, te su prelazili na moje golubove. Tako su Bulbuderci i gore sve do Cvetka, prešli uglavnom na te moje "šarce", kako su ih zvali. Leteli su i dugačko, za ono vreme malo koji golub je mogo da ih nadleti. Onda je let od 4, 5 sati bio puna kapa, a bilo je pojedinaca koji su lzletali i mnogo duže. Imaju miran izuzetno lep let, a kada silaze umorni rašire rep i krila ko tanjir, a to je još jedno uživanje više.

 

Prvi mladi od Kaplana su mahom bili tekiri i darčini. Posle, pareći ih u srodstvu, počnu da se izvode više na kaplana, te su mahom bili ovakvi ko ovaj tu na stajalici (beloglavi, duboko - špici mavijani).

Po celoj Srbiji ima ovih mojih golubova. Još pre rata nošeni su u Niš, a najviše ih je odneo neki Rada ćurčija. On mi je pričao, da najbolje golubove u Nišu ima Bata Mitke, kome je Tišler ostavio golubove, kad se vratio u Beograd. Ne znam da li ste čuli za Ostoju iz Niša. On je učio neku trgovačku školu u Zemunu, pa kad pođe za Niš, on odavde ponese po 3 - 4 kutije golubova. Donosio je on i neke Zrenjaninske darčine, pa ukrštao sa našim i tim starim Milanovim, pa se hvalio da to odlično leti. Pogrešno je mišljenje da Nišlije gaje samo one njine arape i darčine, ima tamo i ovih naših šarenih i to kod ovih starijih golubara. I ti njini arapi su provučeni kroz Milanove golubove, te im tako poboljšan let, a i izgled. Bili su to mnogo sitni golubovi pre toga. Ti Milanovi golubovi su ko i Kolakovićevi i Njemecovi, poreklom stari preko nekog Sime, pa to ide dalje sve do tog Turčina demira, a po priči on ih je opet uzeo od nekog našeg "Škembara" a ovaj opet od nekog gazde Milutina i sve tako bog te pita koliko to ide daleko. To je znao Đoka Đorđević i imao je sve zapisano, a sada najbolje to zna Joca Naumović, Perin dobar drug. Ha! Ha!..Ha! Ma imamo i mi to skupljeno iz novina, pre rata to je redovno pisano po novinama. Pisali ovi učeni golubari, Tucaković, Janković, Barjaktarević, profesor Brana... Đoka, onda neki Đak - tamo iz "preka". Ma bilo tu i svađe, prepucavanja, a sve da pokažu da su njegovi čistiji ti stari golubovi."

 

"Po oslobođenju Srbije i Beograda, tu su došli mnogi stranci, trgovci i zanatlije. Najviše je bilo Švaba, Jevreja i Čeha. Mnogi su imali i golubove, pa smo i od njih mnogo naučili. Donošeni su i otuda, ti njihovi golubovi, ali nisu mogli da se takmiče sa našim, jer su to druge rase, drugi let. Odma po ratu, naročito su donošem Anoferi (Hanover). To su lepi golubovi, ali bez ćube i solo letači, pa su ukrštanjem mnogo pokvarili jatni let naših golubova. Bilo je i šeševa, donosili su ih iz Austrije, Mađarske i Nemačke, ali i to nije valjalo, nije po našem ukusu, jer lete ko ovi divlji. To je posle i ukrštano, pa se iskvario let, dobili se štipači. Nema boljih golubova od tih naših starih visokoletača. Moram priznati, da je parenjem u srodstvu veći niz godina, došlo do "zamora" rase, te su ukrštanja i osveženja neophodna. Bog te pita od kade se ti naši golubovi stalno vrte u krug i pare međusobno. To je dovelo do slabljenja instikta, pa su veliki gubitci u toku sezone. Odu brzo i lepo u vis, ali imaju problema da se posle leta spuste kući. Moj sin Kosta, je to dobro uočio i protiv moje volje, eto uzeo te engleske tiplere, te ukršta sa svojima. Ja sam moje odvojio i ne dam da se mešaju. Ti tipleri su stvarno letači kakvih nema. Za njih je kratak dan, ali nije sve u dužim leta. Golub mora da leti lepo, kružno i visoko, a kad silazi da se otvori i po našem ukusu siđe. Oće i ovi melezi lepo da lete, a i bolje silaze. Pitanje je dokle će to da ide, jer ako izgube ove naše osobine, onda nije to to!"

 

"Ma čekaj bre bleso, očemu ti pričaš, kakvi instikti i tipleri, pa to si ti pario u srodstvu brat, sestra, pa sad kukaš i tražiš pomoć od Engleza", uključi se ćutljivi čika Pera. "Ej bre, od 1925. do danas 1966. godina, koliko je to, preko 40 godina ti pariš među sobom golubove od jednog para, od tog alboša i darčinke, pa se čudiš što ti fale iz visa! I ja parim u srodstvu, ali to raširim, pa skupim i gledam koji golub trpi srodstvo, neće svi u srodstvo, ne ide. Neke linije ne trpe srodstvo, čiste se i daju mnogo škarta. Druge, blagorodnije linije idu lepo u srodstvo, ali i tu treba imati mere i plana. Ti si hteo brz i siguran vis i to si dobio. Hteo si lep i kružan let i to si dobio. Hteo si dugačak let, velika vremena... i to imaš. Hteo si "tvoj kalup", imaš ga. E, ali dobio si i mane! Tvoji golubovi ne silaze! Čekaj... čekaj i slušaj, ja sad pričam. Tvoj golub, čim izađe iz kruga leta i krene da luta više ne zna da se vrati i pada gde stigne! Čekaj, nemoj odma da sikćeš, jel ima takvih? Jel se dešava da ti letač iz jata padne i uvate ga na Čuburi? Ima i to često, pa se priča, evo Slavkov šarac...brzo...brzo pršni golubove, sad ću da ga skinem! Pa , Slavko... Smederevci napravili svoju rasu od tvojih šaraca. Sad pričaju da je to stari smederevski letač, a ono tvoji šarci navatani u sezoni... malo, malo, pa nije sišlo celo jato!!! Da nije tako, svi bi držali tvoje golubove, jer su najbolji letači, ali ljudi se ohlade, jer mnogo bre fale. Ti si biro i u priplod ostavljao najbolje letače. Brzo u vis, let u centar i dug lep let. Sve si to i dobio, ali nisi na vreme uočio da ti mnogo fale, jednostavno zalude i ne mogu da se vrate kući. To se moglo lečiti ukrštanjem sa dobrim letačima, ali sa jakim instiktima za kućom. To su uglavnom golubovi sa problematičnim visom i letom, jer kada udari loše vreme, struje, a oni u "bunker", beže dole, kući u sigurno! E, ti to ne voliš! Kažeš, šta će mi ta džukela, pa ja celi život oću brz vis i siguran dugačak let, a ti mi guraš te džukele, što neće u vis no u "bunkere" da ne poginu! I šta si uradio, miga ti dupe da imaš još bolje letače, da ti lete 15 sati, pa unosite tiplere!!! Nemoj, nemoj da se vadiš, kao Kosta to, a ti čuvaš tvoje, pa gledaj u oba ćumeza ti žuti, pa crni mavjani, pa vidi kulani, pa sve ste izmešali, a šta ste dobili... NIŠTA! Još gore, ne silaze... viš niko ne dolazi da kupi...

 

"Stani bre Pero... sero, jesi li se ispraznio. Šta te muči, koliko godina imaš, gde ćeš sada da praviš golubove. Pa mi smo sa jedno i po nogom u rupu, samo treba neki grip da me gurne u rupu i gotovo, a ti pričaš o ukrštanjima i silaženju. Pa eto ti tvoj Martin i ti mladi, nek oni idu dalje, nek oni vade te iz bunkera, pa neka ih pare, a meni su ovi moji dobri."

 

Moram da se umešam, stišavam diskusiju, a i Kosta stiže, da vidi o čemu se radi. "Razgalamile se dede... može i krv da padne"... šalimo se. Kosta kaže : "Pre rata, ja sam se stalno izazivao sa Čuburcima, ko ima bolje golubove, pa to izazove nekog Đoku Vaskovića, te on preko novina javno izaziva njih, Čuburce... Čika Slavko opet uzima reč, seća se tih dana i vidim mu radost u očima: "Jel se sećaš Pero kad je on u novine dao oglas da izaziva golubare sa Čubure i Pašinog brda da se takmiče sa njim, jer navodno on ima najbolje golubove u Beogradu. A ja mu odgovorim na izazov, opet preko novina Politike, da prvo sa mnom obavi takmičenje, da se kvalifikuje za Čuburce, on se uplašio i nije smeo da mi izađe na megdan!!! Ima kod Joce cela ta prepiska iz novina."

 

"Pred rat bilo je mnogo golubara kojima su lepo leteli golubovi. Nedeljom i o praznicima ujutru samo izleću jata iz dvorišta. Naročito ovde na Bulbuderu i na Čuburi, Pašinom brdu... Andra Bihel je tamo bio glavni. On je držao te njegove uglavnom u "duz" boji, arapi, tekiri, bozovi i mavijani i odlično su mu leteli. Tu oko njega je bilo puno dobrih golubara, pa kada poteraju jata "zacrni" se nebo. On, Stanko šnajder, Raja Tešić, Micko, Laza, Vita... Gore višlje su bili Mikan, Misirac", Pera "Zrka", Ilija Laša... pa "Potočari" a gore na Krstu: Slavoljub Miladihović "Dugački" i oko njega Slavko Milošević fudbaler, pa Ponknajsi, Jaćimovići, Halupka, Živan i Domaćinci, Bora "Doktor", Joca, Slavko... sve sami asovi! Jel se sećaš Pero Đokice Vujadmovića fudbalera? I on je sa Jaćimovićima jedne godine otkupio sve Milanove golubove. Kad ono, naproleće kod Milana opet neki tekiri, još lepši i bolji no oni stari, a mi ga pitamo, otkud mu kad je sve prodao Đokici. On se smeje, kaže: "Od tekira iz kante." Kakav tekir iz kante, pitamo ga, a on će: "Donela mi seljanka mleko, kad u jednu kantu nešto lupa, šta je, pitam, a ona će, ma golub mi jutros po mraku slete na glavu, te ga ja uvatim i zatvorim u kantu da nosim deci da se igraju. Tako joj ja uzmem tog tekira i uparim ga sa tekiricom, što mi se vratila, pa izvedem ove golubove." Oboje se smeju toj Tišlerovoj dosetki: "Ma bio je maher da proda golubove. Izgleda da je u Krnjevu imao golubove, pa kad sve rasproda on ode i donese nove. Ih, koliko je puta on kao sve rasprodao. Ljudi su voleli da mu sve pokupe, jer ne znaju šta je dobro, pa misle ako sve uzmu, onda nema rizika da promaše dobrog."

 

"Ma davao je on "bonus"... ako kupiš 10 po izboru, ta i ta cena, a ako kupiš sve... tu oko 30 - 40 goluba, onda platiš još oko 40 % više i to ljude prevari, te pokupe sve i piliće i jaja iz gnezda. Kao "razgolubarili Tišlera". - Za mene je Branko bio mnogo bolji golubar od pokojnog Jove. I oni su imali odlične golubove. Šteta što im pokradoše, te se ta loza Jaćimovića nekako izgubi. Ja ni danas nisam načisto jesu li su oni Jaćimović ili Aćimović, pita čika Pera. Ne znam, ja sam ih zvao Jaćimovići, a možda su i Aćimovići, to Joca najbolje zna. I Nikola Halupka je imao te golubove, pa je posle uzeo i Milanove, one zadnje. A, to je bilo kad se Milan preselio sa Čubure na Pašino Brdo, tamo kod Vite "Belog" u komšiluk. Bio je već mator i golubove je ponovo zapatio na Lazin nagovor. Nešto mu je Laza dao, a i od Vite je uzeo neke mlade i opet ih "složio" te kad je pao u krevet, to sve otkupi Nikola Halupka. Njemu je navodno za vreme rata skoro sve pokupio Sujić. Posle rata Borkanović je imao te Nikoline i dobro su se pokazali. Jel se sećaš Pero Milutina Markovića iz Knez Mihajlove, što je imao one mnogo lepe arape. Dobro su leteli, samo lenji. On ih odnese na Kalemegdan i otuda pusti, a oni slete pre no što se on vrati. Kad odu u vis znali su da izlete i po 5 - 6 sati i to pošteno. A Tasin, onaj Nišlija što je držao arape ovde u Bulevaru preko puta pijace (Đeram). Potera ih on, oni neće da mrdnu. Desi se da polete i krenu za vis, a on trk kod mene da se pokaže. Dok on stigne kod mene u dvorište, sav zadihan da mi ih pokaže, a njih nema - popadli. Gleda on u vis - nema... gleda iznad krovova, opet nema, teo bi nešto da kaže, ali ne može, grlo se osušilo! Pa mu izleti, "pa de ste majku vi je..."

 

"Sve je to Andra pokupio i Milutinove i Tasinove, pa to ukrštao sa Gradinim golubovima i pričao je da mu dobro lete. Izgleda da su ti arapi tražili da se "mažu" dok se ne isteraju, posle oće da lete. - Znam Tasa, on je tamo još 1925. doneo iz Niša te arape, navodno Mutini. Pričalo se čas iz Skoplja, pa Peći i onda iz Niša, a ja mislim da je on to ovde nabavio, a priču izmislio, da bi bio interesantan", kaže čika Pera. "Andra je postao golubar, tek kad je Grade "Pisar" morao da mu proda golubove, jer je dobio premeštaj za Vrnjačku banju. Neke je bio odneo tamo, pa je i to Andra posle otkupio. Koliko se ja sećam Gradini golubovi su mahom bili preko starih Milanovih golubova i neki Arap čika Jove. I Mita "Užar" je posle onog rata imao one stare Kolakovićeve krzale, al je to letelo, da ne zna koliko mu dosta. Jedno vreme dok je još bio tu u Niškoj ulici, nabaci se njegovo jato ovde, ko mravi samo belasaju. To su bili izvanredni letači. Posle su kod Stanka i Batića najbolje leteli ti njegovi krzali. Kad smo osnovali društvo "Golub" posle onog rata, ja, Laza, Stanko, Cincarin i Zdenko Voslar, leteli su nam stvarno dobro golubovi. Posle Mile Radosavljevrć, osnuje I Srpsko društvo, te je uz ono I Beogradsko, bilo tri udruženja".

 

"Sećam se, kako da ne, pa to I društvo je osnovano u "Sinđeliću" tu je bio moj čika Mića, a pretsednik Andra Vrvić, marveni lekar. - Čekaj, zar nije bilo u "Sokolcu"... Većina golubara posle onog rata je držalo Milanove golubove. Tek kasnije Andra Bihel se posvađa sa Milanom, jer ga ovaj mnogo zavitlavao, te počne da otkupljuje najbolje letače po Beogradu. Tako stvori neke svoje arape i tekire i to je htelo da leti. Kad je uneo Gradine golubove, došlo je do naglog poboljšanja kvaliteta, pa su mu golubovi izvrsno leteli. Posle je od Nešića preuzeo te Beline što su vraćeni sa granice i među njima jedino što je valjalo bila je jedna žuta boska i mavjan sa opuštenim krilima. Preko te Boske je dobio vanredne letače bele Bozove, a preko mavijana opet tekire, mavijane i arape isto tako dobre letače. Ja sam ubeđen da su to bili Tišlerovi golubovi, jer je Bela uglavnom služeći po kućama zaradjivao za život, a kod Milana je radio za neko mlado. Bre Slavko, stalno istu pesmu pevate vi "akcionari"... za vas svi na svetu samo Tišlerove golubove drže. Pa nije bre sve od Tišlera, evo ja nemam ni perce od Tišlera...! - Kako nemaš, kad ti glavni golub bio od Aćimovića, a oni držali sve Milanove... - E nisu samo Milanove, imali su i Mitine, pa celo Mitino jato letača se vratilo u Nišku i oni pokupili, to su im bili glavni golubovi, a ovo od Milana kupovali da Užaru zamažu oči..."

 

Pokušavam da skrenem razgovor na čika Slavkove golubove, jer se priča ponavlja, vrtimo se u krug.

Pa ga pitam, kako je pario golubove i u kom pravcu vršio selekciju. "Tu nema neke posebne filozofije, onda je kod većine golubara problem bio vis, pa sam ja u priplod ostavljao samo proverene "vislije". Tu oko mene golubarima uglavnom nisu išli golubovi u vis, pa ukoliko moj golub uđe u to jato i ostane tako nisko, ja ga uklonim. Odabirao sam i pario samo one, koji ne brenuju tud je jato, no idu u vis i lete kružno i dugo. Tako sam dobio dobre letače, te su mnogi uzimali i držali moje golubove. Sigurno je da moj golub mora da ode u vis i pogubi se i to brzo, mora da leti kružno, da lepo radi krilima i da leti za naše prilike dugo. To su osobine beogradskih visokoletača, sve drugo je proizvod ukrštanje i lošeg rada. Kažu da dosta ne silaze ovi moji golubovi. To je tačno i to im je jedina mana, ali koji to golubovi dobro silaze. Dobar letač mora da strada, jer leti visoko i dugo, a to su sve uslovi da pre nastrada od sokola ili ga odnesu vazdušne struje. Pa gore su takve oluje da avion strada, a šta je golub da bi se suprotstavio tim vazdušnim udarima. Onaj što leti nisko i kratko, nikad neće da strada. - Ima tu istine, da ovi naši golubovi pre nestanu od drugih, ali to je samo zato što, evo već 50 godina se pare u srodstvu. Treba ih osvežiti i ukrstiti, ali sa čim? Koje golubove da unesem, kad je sve to problematično. Uostalom, ja sam stvorio to što sam stvorio, a vi mlađi ukrštajte. Ima ovi mlađi što su moje golubove ukrštali i osvežili, prave dobre rezultate i dobro im lete golubovi. Od nečeg treba početi, a ja mislim da su moji golubovi dobri za početak. Posle ih dograđujte i radite sa njima po vašem ukusu. Da smo ja i Pera, ko mladi dobili takve "gotove" golubove, gde bi nam bio kraj. Morali smo, da jurimo za dobrim golubom, zato sada znamo da cenimo dobrog goluba. Ja ne znam ko danas još drži te čiste Milanove golubove. Laza je rasturio njegove, a i ovi ostali, tako da jedino još kod mene se zadržala čista ta stara Tišlerova loza. Nisu svi golubovi kod Tišlera bili dobri, bilo je i kod njega razlike. Kad sam ja uzeo kaplana i tu darčinku - krzalku, zovi je kako hoćeš, uzeo je i Lagumac kočijaš, neke bakarlije i nije bio zadovoljan. I Batić je uzimao od Milana, ali to nije valjalo, pa Andra Bihel... Andra je uzimao naudice, koje su odlično letele, ali dalje u priplodu nije valjalo. Kaplan što smo ga uzeli Laza i ja, je bio poznat i isproban golub. Milan ga je već imao u priplodu i mladi su bili najbolji letači. Nosio ga je sa sobom i u Niš i tamo od njega izvodio odlične mlade. Kad se vratio iz Niša, kaplan mu je i ovde bio glavni golub. Od njega je imao dva sina, špicasti tekiri, oba u priplodu odlični golubovi. Ta linija preko kaplana mu je bila najbolja, pa ga je zato teško skupo prodao".

 

"Laza, Dragiša i ja, smo se dogovorili da kupimo jednog goluba, ali najboljeg što se u Beogradu može kupiti i izbor padne na Milanovog kaplana ili alboša, kako ga Pera zove. Po meni tada nije bilo boljeg goluba i vreme je pokazalo da smo bili u pravu, jer smo vrlo brzo izbili u prvi plan baš sa tim golubovima. Koliko je to dobar golub pokazuje deset i više generacija kod mene i Laze. Tu nije bilo promašaja iako je pareno sve u srodstvu. Kada danas razmislim, od tog kaplana je toliko namnoženo kvalitetnih golubova i posle formirano niz linija, da sličan slučaj ne znam. Vidite ove naše mavijane, to je karakterističan izgled i šara, to isto možete naći u Lazinim golubovima, ali i u niz drugih linija i golubarnika. Ko ima dobro oko može lako da prepozna i prati tu liniju i videće, da dobar deo beogradskog golubarstva potiče iz te linije. Ti su golubovi rastureni po celoj Srbiji. Niš, Kragujevac, Smederevo, Kruševac, Valjevo, Šabac, Požarevac, Novi Sad i gde sve nisu odneti. Kod mene i Laze su dolazili ljudi i uzimali, jer su bili zadovoljni sa tim golubovima.Rade ćurčija, braća Kanci, Nova, Branko, Aca pekar... to je išlo na liniji Niš - Kragujevac. Vuk iz Šapca, Muja, Milan i studenti iz Kruševca i Valjeva i da sad ne nabrajam ljude, ali otišlo je sigurno i hiljadu golubova od tog porekla u razne krajeve. Posle ovog rata u Beogradu su odskakale dve linije, ovi naši šarci i Andrini arapi i bozovi. Eto, od jednog vrhunskog goluba, kakav je bio kaplan, šta može da se napravi, ako se radi kako treba". Složio sam se sa čika Slavkom, kojega je ovaj dugi razgovor vidno zamorio.Rastali smo se uz obećanje, da će nas opet primiti, kad mu bude bolje. Kada smo seli u kola... čika Pera Zrka, nije mogao bez komentara: "Nikad ne bi oni kupili tog alboša, da im Andra nije izvuko crtu, koju nisu mogli da doskoče..."