Srpski visokoletač

Lazin "TROGLAVI" odnese šnjur

 

Na padini Pašinog brda, onaj deo što gleda na Čuburu i Neimar živeli su i golubarili "mlađi golubari" sa vrhunskim jatima, te su mnogi dolazili i iz prikrajka "špijunirali". Andri Buhelu najbolji letač Boz "Zelenko". Lazi "Pačetu" najbolji letač arap "Troglavi". Stanku "Šnajderu" najbolji letač krzal "Belorepi". Raji Tešiću najbolji letač arap "Belobradi". Bilo je i drugih, ali ti Ja sada pričam šta se sa ova četiri desilo kada sam Ja "špijuniro" let njinih golubova.

 

Beše to krajem Juna meseca, ono kad od vrućine "igra crep" i ja velim, e idem sad da vidim kako im lete golubovi. Ja da gledam, a ne da slušam kafanske priče. Po meni ja sam imao odlične golubove, ali nisu bili ni izbliza ovima barem po "kafanskim pričama". Te nedelje ustanem u zoru, umijem se pa ono kako ide rakija, kafa I prženo jajce, te "put pod noge", da ja vidim kako im sada lete golubi. Brzo sam stigo i smestio se kod lipe, tu odma ispod kafane "Dača", ali tako da me ovi iz bašte kafane ne vide, jer će tu danas zasigurno biti "kamara golubara" koji su došli ko ovo ja, da gledaju Andrine golubove, a usput ismejavaju Stanka, Lazu, pa i Raju, samo oni koji  smeju (Raja Tešić beše veliki gazda). U taj mah iz Stankovog dvorišta izleću Krzal i dva špic darčina i vezaše se pa za vis. Pogledam na sat ono frtalj do 6 sati, poranio, oće da njegovi ne vuku komšijske za vis. U tom iz Andrine avlije izlete tri, pa još tri, Boz i Arapi duz, a onda "šprajc" još reko bih 3 pileta i to mavijanče, tekirče i boskica. Vezaše se, pa i oni u vis, ali Šnajderovi bogami već u "srednji", te će teško da ih stignu.

 

A onda vidim zastavu, nije no krpa na dugoj motki, to Laza mlatara da potera svoje. I eno ih poleću arap duz, beaz, beaz, mavijan špicast i zadnje nešto šareno, reko bih barak. Razleteli se ko da je bomba pala, svaki na svoju stranu štipaju i burgijaju, reko bih da ih kobac juri. Tamo ka Neimaru povezaše se i smiriše let, pa ko jato u širem krugu zađoše ka Tešića kući. Tad ugledah Rajina tri goluba, jedan špic arap I dva tekira. E fino, sad imam šta da gledam, ne znam gde ću pre, ali da ne zaboravim tu izokola dokle god vidim izleću jata i to po 2, 3, 4, 5...  no mene oni ne interesuju, došo sam da gledam "Četvorku" što se pričaju bajke za malu decu, ko da mi guske držimo.                   

 

Stankovi već zađoše u vis i izgubih ih iz vida, odma iza njih Andrini, pa Raje Tešića, a odozdo Lazina "Legija" juriša gore dole. Pođu lepo u vis, a onda ih neko zaigra ko da vikne "kobac, svi u bunker" i jato zaburgija, pa se opet smire I lepo u vis. Kod Andre pedesetak ljudi koje u avlije, a koje na ulici. "Dača" se puni u bašti samo golubari, a ima ih kodža. E da skratim priču, jer se pogubiše sva četiri jata, tu do osam sati. Udarila vrućina već izjutra te ja ožedneo pređem u baštu kafane, te sednem sa ovima iz mojega kraja. Priča se, smeje ali I gleda u vis. Puno nas, ne može ništa da promakne, te tamo oko 10 sati konstatovasmo da je većina tuđih jata popadalo, te da su gore može biti još 10 - 15 tuđih i svi ovi iz "Četvorke". Lete nema šta, već 4 sata imaju iz sebe, biće lepih vremena. Do podne ili preciznije 12 sati nebo se iščisti i samo povremeno gore visoko zabelasaju Lazini beazi ili Andrini arapi, a ovi Stankovi, vele prisutni, lete "mnogo visoko". Ne prođe mnogo, a neki povikaše “Evo ih...tu su svi u jedno jato...”, pa poče brojanje, ali teško, jer je jato jako visoko i vidi se samo kad naiđu na beli oblačić.

 

Oko jeda sat popuštaju pilići, mavjanče, tekirče i boskica, ali sa njima su i dva Stankova špic darčina, a odma iznad njih i Rajina dva duz Tekira. Ne bi za dugo, a odozgo se pojavi jato od desetak golubova, lete milina gledati. Čujem neke mladiće kako konstatuju da su u jatu Stankov krzal, Lazini beazi i arap Troglavi, a da i mavijan špic...da...da, tu je i barak, a onda Andrini arapi i boz" Zelenko". Ima tu još 4 - 5 tuđih, ko zna čiji, može biti Đure Neimarca ili ovih tu iz potoka. Ponovo ću da skratim priču, jer mi usta suva. Svi popadaše do tri sata iza podneva, a samo se zaigraše i nazad u vis odoše Andrin boz "Zelenko", Lazin arap "Troglavi" i Stankov krzal "Belorepi". Gladan sam, a i pripit, te mi se ide kući da jedem i prilegnem, a vrelina udarila, svi se poskidali samo u gaće. Dole ispod bakalnice bunar, pa ovi mlađi s kofu se polivaju preko glave. E, vala neću. Došo sam da gledam i uverio se da im lete golubovi, ali sada ova tri, o njima se bajke pričaju. Uvatio me dremež i gomila se ućutala, samo se petlovi čuju i po neko kuče, zaranci, skoro će veče. Ilija Laša me uvati za ruku i prodrma: "Evo ih bre sava tri, jedva se vide, ali jesu, to su oni..."  Trgnem se i zametnem glavu, te se desnom rukom zaklonim od sunca što beše zanizilo tamo iznad Čuburskog bunara. Stvarno tri sitne tačkice "dube" u mesto tu iznad njinih kuća. Ko ne zna Andra, Laza i Stanko su imali kuće tu odmah od Gospodara Vučića, pa naniže u trouglu na dvajestinu metara jedna od druge. Pogledam oko sebe, bašta puna golubara, ništa drugo ne vide, svi bulje u vis i uživaju u majstorstvu leta. Dole kod Andre gomila zakrčila put, sve beogradski golubari. Predveče Krzal pođe dole, raščepio se i samo mu rep klati levo desno, umoran nema šta. Pogledam na sat šes sati prošlo, pa on je preleteo 12 sati i to ispred 100 i više ljudi! Da Krzal je tog dana izleteo 12 sati i 22 minuta. Za njim je majstorski sišao Andrin "Šampion" boz "Zelenko" na 12 sati i 31 minut, a onda smo odgledali let i silazak iz snova ili iz mašte, Lazin arap "Troglavi" je dobro zaostao u visu za krzalom i bozom, činilo se da nije toliko umoran, nekako nije se "čepio", već lepo i skladno u ritmu i sitnim krugovima silazio niže i niže.

 

Mrak je već uhvatio onu stranu Neimara i Čubure, a samo je slaba svetlos sunca koje zađe osvetljavala ovu našu. Većina zaključi da Troglavi neće sići, jer je već mrak, otići će u grad na svetlo i visoku zgradu. Ali Troglavi nije mislio tako. Neki povikaše, "ma nije mu to prvi put, zna on šta mu je činiti". I stvarno, kako se mrak sve gušće spuštao, tako je i Lazin Troglavi sve niže silazio. Pao je na  Badžu Lazine kuće i lego. Noge su mu se ukrutile, te se teško kretao. Glavom je otresao "sline iz očiju i nosa", a onda ustade i krutim gegajućim hodom ode do rupe u tavanu i ulete. Tamo je gorelo svetlo i verujem da se prvo napio sveže vode koju mu je Dragiša spremio. Napolju je bio mrkli mrak, tako da nisam mogao videti koliko je sati, kada sam prišao sijalici bilo je iza devet sat i to mislim dobro iza devet. Grupa mladića je zaurlala. "Fali mu 16 minuta do 15 sati leta!" KRAJ OVE  ISTINITE PRIČE (Koju znaju mnogi golubari Beograda)

 

Kako me je dremež prošla, reših da još ostanem. Kada mogu svi mogu i ja, i naručismo sto ćevapa i  Vajfertovo pivo za naš sto. Čekali smo pola sata na pivo i ćevape, jer su i bašta i kafana bile pune golubara. Oni koji ne nađoše mesto ispijali su krigle na ulici. Stiže Andra Bihel sa svojom kamarilom. "Jes te videli kako Zelenko leti?" "Jesmo povikaše, alal vera Andro! A jesi li ti video kako Troglavi leti?" "Jesam! Najbolji je i zato će sutra biti u mom golubarniku, jer Andra drži samo najbolje." U tom uđoše Laza, Dragiša i Vita Beli. Laza stidljivo gleda oko sebe, a onda se razleže. "Bravo Lazo majstore, imaš najjače golubove, to je danas Troglavi dokazao". Laza je po prvi put u svom golubarskom životu primao čestitke. Grlili su ga i čestitali mu, a do juče su ga ismevali. I onda su mu leteli beazi po 9 i 10 sati, pa Mavijan i Alboš. I ovo Troglavom nije prvi put da sleti u mrak, ali to nije smeo da priča, jer bi ga ismevali. Andra i Stanko su to znali jer su gledali, ali rađe bi ga zadirkivali nego da mu priznali, jer to su Tišlerovi golubovi, a oni te ne vole. Stankov Krzal je od golubova Mite "Užara", a Andrin “Zelenko” od Beline Boske i Mavijana.

 

Beograd,12. XI. 1974 g. priču  A. Ostojića zapisao Jovan Martinović Martin