Srpski visokoletač

SVET GOLUBOVA

 

- Nauka i praksa

- Zanimljivosti 

- Iskustva

 

VESTI IZ SVETA:

 

Jovan Martinović, ukazuje na emisiju Nacionalne geografije BBC-a, gde se navode činjenice i objašnjava, otkuda ogromne kule za golubove od Sirije preko Egipta, Tunisa, Miѕira, Maroka... Postoje zapisi da ih je bilo i u evroazijskom delu mediterana pa sve do Irana i dalje Pakistana i Indije.

 

Naime, u procesu štavljenja koža neophodan je GOLUBLJI IZMET. Ni jedno sredstvo ne može zameniti ovaj materijal u procesu omekšavanja i oplemenjavanja osušenih koža.

 

Autor navodi proces: ovčije i goveđe kože se i danas u Maroku obrađuju na isti način i dostižu najviši kvalitet i cenu. Koža se struganjem odmasti, razapne i suši, a onda u bazenima se sipa suvi golublji izmet i dodaje se voda. Radnici nogama razbijaju smešu da se izmet otopi i dobije željena emulzija. Tada se u bazen polažu kože i ostavljaju izvesno vreme uz povremenu okretanje pa i gaženje. Ceo proces traje 24 h. A onda se vadi koža, pere i suši. Na snimku se vide bež kože, a radnik pokazuje njihovu mekoću i kvalitet do savršenstva. Tehnolog objašnjava, da ni jedna hemikalija ne može zameniti golublji izmet u procesu obrade kože, te da se zato smišljeno gaje hiljade golubova u specijalno zidanim kulama širom Maroka. Danas se i u gradskim golubarnicima pažljivo odlaže golublji izmet, suši i pakuje te prodaje fabrikama koža za skupe pare.

 

Emisija je opširnija, sa detaljima i prikazima golubarnika i celog procesa obrade kože. Navodi se da je ova tehnologija naj verovatnije u nekom obliku korišćna još od pećinskih ljudi. Autor zaključuje, da se isključivo i jedino na ovaj način vekovima širom sveta koža obrađivala – omekšavala za upotrebu.

Zna se da su na manje plodnim terenima kroz istoriju građene kule- golubarnici sa hiljadama golubova, koji su se sami prehranjivali, a sve radi đubrenja i oplemenjivanja poljoprivrednog tla. Od Vavilona pa preko Egipta, Indije, Pakistana sve do obala Mediterana mogu se nađu ostatci ovih kula-golubarnika.

 

Poreklo Srpske monete "SRPSKI DINAR" je iz Vavilona i isto ime imaju monete država na tim prostorima. Srbi ga zvanično vraćaju u opticaj 1214. za vladavine Stefana Prvovenčanog.

 

PRISUSTVO OGROMNIH GOLUBARNIKA NA POLJIMA SEVERNE AFRIKE, MALE AZIJE, PERSIJE... SVE DO INDIJE... od kojih su neki još uvek aktivni ukazuje, sa su golubovi u tim delovima sveta bili ne samo zabava, već i važna privredna grana.

 

U nastavku su fotografije samo malog dela tih "STANIŠTA PITOMIH GOLUBOVA":

 

Golubarnici Male Azije i Persije

 

Od Persije do Male Azije i širom Mediterana mogu se sresti "Golubarnici građevine"

 

GRADJEVINE – GOLUBARNICI podignuti širom sveta. Golublji izmet se koristi u industriji prerade koЕѕe, poljoprivredi i niz drugih aktinosti koje još uvek nisu obradjene. (BBC-London).

 

AKTIVNI GOLUBARNICI NA MEDITERANU I JUGU BAZIJE

Maroko - Savremen poljski golubarnik

 

JOŠ UVEK AKTIVNI Golubarnici Severne Afrike od Maroka do Egipta

 

 

 

DOBIJANJE PRIPLODNOG MATERIJALA KOD RASNIH GOLUBOVA

 

HOMOZIGOTNI su primerci dobijeni sparivanjem bliskih srodnika u više generacija. Oni su dobijeni selekcijom odabranih primeraka u ЕЅELJENOM PRAVCU.

Što su srodnici krvno bliži, to će se čisti homozigoti dobiti pre, već kroz 4-6 generacija.

Parenjem daljih rođaka homozigoti se dobijaju kasnije, ali se mogu duže održavati... takozvani efekat "zatvoreni golubarnici".

 

Početni materijal moraju biti vrhunski primerci svoje rase - ŠAMPIONI.

Mogu se sparivati i najuži srodnici: roditelj x potomak, brat x sestra... a dobijeni primerci se drastično selekcioniraju. Kod dobijenih potomaka iz generacije u generaciju opada traženi učinak, te fizička graža i otpornost, pa mogu poboljevati. Zato selekcija mora biti stručna, sveobuhvatna i nemilosrdna.

 

Primerci iz 4-5...8-9...generacije, kao čisti homozigotni priplodni materijal, idealni su za UKRŠTANJE sa drugim linijama, pa čak i sa golubovima koji nisu homozigotni.

Kod ukrštanja linija, treba voditi računa da se linije uklapaju i da "ISPRAVLJAJU NEDOSTATKE".

Znači, liniju golubova koji imaju IZRAЕŽENE osobine, recimo: siguran i brz vis, dug let, lep let, jatni let... ALI NEDOSTATKE: slab ili nesiguran silazak, te mnogo fale... treba sparivati sa LINIJOM GOLUBOVA suprotnih osobina ili SIGURNE OSOBINE DOBROG SILASKA. Ti primerci mogu čak biti i "TVRDI" na vis, ali godinama su tu i ne fale! Poželjno je, da kada uhvate vis, tada i dugo lete i sigurno slete.

 

Potomci su HETEROZIGOTI i naslediće osobine oba roditelja - obe linije u odnosu 50 % prema 50 %. Neke će biti dominantne - vidljive, a druge recesivne - ne vidljive.

Konačan - ukupan odnos nasledja će biti 3:1, odnosno 3 potomka će imati osobine oca i majke "NE SLOŽENE" - ne zadovoljavajuće. Jedan će leteti odlično, ali će faliti. Drugi će leteti loše i faliti. Treći će leteti loše i neće faliti... to su ta "3". Onaj "1" kojega tražimo - leteće izvrsno, ićiće u vis imati dug let i silaziće pouzdano... to je ŠAMPIONSKI PRIMERAK - cilj odgoja. To je golub TAKMIČAR, a ne priplodnjak... ma da u rukama stručnog odgajivača i on sa "kontra" ženkom može izvoditi šampione.

 

Odavno se znalo i preporučivalo, da se za ukrštanje uzimaju, golubovi iz takozvanih ZATVORENIH GOLUBARNIKA, a to su golubarnici starijih golubara, koji godinama nisu uneli tuđeg goluba, te su se njihovi golubovi parili u dubokom srodstvu. Praksa je pokazala da ti primerci ukršteni sa drugim linijama ili golubovima, daju vrsne letače. Kasnije je nauka to i potvrdila objasnivši fenomen HOMOZIGOTNIH i HETEROZIGOTNIH jedinki.

 

Ovaj način dobijanja kvalitetnih golubova i pravljenja rekordnih letova je dosta dug i naporan, ali je sigurno jedini ispravan i pouzdan, te ga preporučujem onima koji žarko žele da stvore svoj soj pouzdanih šampiona.

Još jednom, početni materijali, moraju biti pouzdani šampioni iz porodice koja je dala više šampiona ili bar njihovi nešto slabiji srodnicu. Isto važi i za drugu - kontra liniju, odnosno golubove koje ćemo sparivati sa našim homozigotima da dobijemo heterozigotne letače - šampione.

Napomena: Genetika nije suva matematika, te treba biti spreman na greške i promašaje, ali sav taj rad od nas pravi iskusne i kad-tad uspešne odgajivače i takmičare.

 

PRIPLODNE OSOBINE jednog goluba se mogu dobiti samo probama - parenjem sa ženkama čije priplodne osobine dobro znamo. Dobijeni mladi se teranjem ispituju.

Ispitivanje obuhvata fizičko psihičke osobine: Nagone za visokim, dugim, kružnim letom... ali i silaskom - vraćanje kući, jer se samo tako može upisati rezultat u takmičrski zapisnik.

 

Sportski golubovi imaju: Selekcijom urodjen nagon za visokim, dugim i kružnim letom. Taj nagon je "mlad" odnosno tretiran je od Vavilona i kasnije pa do danas.

Drugi - PRIRODNI nagon je NAGON SAMOODRŽANJA, a on je u suprotnosti sa prethodnim. Ovaj nagon održava opstanak svake jedinke, a to je od razbijanja jaja kljunom (pilenje) pa do bežanja od grabljivica, traženja hrane, vode, bezbednog skloništa... Visok kružni dug let je sa tog gledišta potpuno nekoristan.

Šampion letač mora imati USKLADJENA oba ova dva nagona. Da leti po PRAVILNIKU takmičenja, ali da izbegne sve opasnosti i uspešno sleti na svoj kavez.

Stari golubari su govorili: vislija, fin letač, dugoletač... ali i nesilazač! Dva najčešća termina su: vislija ili nema vis...dobar silazač ili nesilazač.

Kod selekcije na prednje osobine usmeriti pažnju i selekciju.

 

 

 

PRIPREMA LETAČA - skraćena varijanta

 

Na 45 dana, pre prvog trening leta... ČUPAJU SE KRILA I REP - letačima. To je period izobilja - raznovrsna ishrana, minerali, vitamini i naravno higijena (kura insekticidnog zaprašivanja i preventivnih terapija).

Period DIJETNE ISHRANE počinje čim su pera formirana.

Gorka so - da ih očisti i počinje ishrana oskudnom mešavinom gde je gro hrane Ječam pivarac, a količina hrane je 80 % pune guše, jednom dnevno - pred mrak. Poje se čistom vodom sat posle hrane i sve uklanja.

Ovaj način ishrane traje najmanje 2 nedelje i individualnog je karaktera, te kod debljih golubova traje duše.

 

Trening počinje, kada se utvrdi da su golubovi smršali, te da neće imati snage za visok i dug let ne pripremljeni. Ti trenzi su PRIPREMA te ih treba tako shvatiti. Ishrana ista- oskudna, ali voditi računa da se golubovi ne "polome-pokidaju" te kod hladnih dana i iscrpljenosti - mogu se dodati par zrna kukuruza.

Ovi treninzi moraju osigurati: jatan let, let do skoro zadnjeg atoma snage i razvijenu opštu fiziku gradju, bez grama sala, jer će im sve to trebati. (Opipajte im prsa i grudne-ključne mišiće koji moraju biti čvrsti i izraženi).

 

Broj letova odredjuje trener, a prema konstituciji i nagonima golubova. Ne manje od 4 i ne više od 8 leta, da se ne "ispucaju" i omrznu let.(kvare se neće u vis).

Pre prelaska na JAKU HRANU, dati čišenje - gorka so, ali nikako ih ne terati naredna 3 dana (izleteće veliko vreme jer su lagani).

Hrana je: kukuruz + graorica + suncokret... a mogu se praviti razne mešavine ili kupiti gotova mešavina JAKE HRANE ZA TAKMIČARSKO JATO. (vislijama se može dodati i kanarinska mešavina semena).

 

Hrane se pred mrak 80% guše i voda posle sat vremena. Sve se skloni do sutra uveče.

Teramo ih svaki treći - četvrti dan (zavisi od vremena....)

Čim počnu da "lete" - izleću. PRIJAVI UTAKMICU i teraj ih.

Ako "zakače" pa prelete velika vremena, u vodu za piće dati im vitamine + glukozu + minerale (gvožđe) i elektrolite. Sada postoje već napravljene mešavine za brz oporavak goluba.

Problem je, ako se sa ovim pretera ili daje često, dolazi do kontra efekta. Golubovi se polno usile i neće da lete.

Za potpun uspeh neophodna je disciplina, preciznost - uvek sve u isto vreme, na isti način, ista garderoba, ritual... tako se golubovi DRESIRAJU KADA I KAKO DA LETE I KADA DA SLETE.

Osim toga, PRAKSA I ISKUSTVO odgajivača - trenera su bitni, a to se stiče samo dugim periodom od najmanje 4 - 5 godina rada sa letačima.

Morate sami Vašim golubovima pronađi naj prikladniju hranu i način treninga. U istom golubarniku mogu biti 2 - 3 linije, koje traže različite tretmane i u različita vremena ulaze u top - formu !

 

 

Beograd, 24. IV. 1985.

 

ČLANAK POVODOM PISANJA ISTORIJE SRPSKOG VISOKOLETAČA

 

Oko 2.000 god. pre Hrista u toku velike seobe naroda, mnoga plemena su napustila Vavilon i naselila centralni Balkan. Sa sobom su doneli kulturu i religiju, a u okviru nje i Vavilonsku svetu pticu - goluba. Vekovima selekcioniran da dotakne nebo i donese poruke bogova, ovaj golub se još tada odlikovao visokim kružnim letom.

 

Rimnjani će sve ove narode nazvati Ilirima, a njihovog svetog goluba Columbia Illyrica. Razvojem hrišćanstva ilirska svetilišta postaju hrišćanske crkve, a ilirski sveti golub shodno hrišćanskim učenjima u Srbiji dobija ime Arhangel. Iz tog vremena postoje zapisi da je odgajan na dvorovima plemića, po manastirima i crkvama, ali i po gradovima i selima. Jedan dokument iz 1349. pominje golubove, Božje Arhangele na imanjima Pećke Patrijaršije.

 

Žena kralja Uroša I, Jelena Anžujska (13 v.) na dvoru odgaja ove golubove, a svoju zadužbinu oslikava desetinama prelepih ćubastih golubova (Gradac, Brnjci). I niz drugih zapisa dokumentuje kontinuitet ove rase na tlu Srbije kroz ceo srednji vek. U vreme turskog ropstva Srbi i dalje odgajaju svoje "ćubaste" Arhangele koje prema zapisima turci zovu feslije - kapasti. Za razliku od njih, donete turske rase su te-fesi ili bez ćube - uglavnom prevrtači - tanjiraši. Na prostorima od Ugarske do Kosova i Metohije i od Niša do Smiljana (Dalmacija), zadržace se isključivo srpski ćubasti golub koji se odlikuje kružnim, mirnim i visokim letom, dok će u Bosni i Makedoniji nadvladati turske rase dunek, masarka i izmirac.

 

U to vreme zbog izolovanosti razvijaju se sojevi srpskog visokoletaca među kojima će se posebno oblikovati i utemeljiti Beogradski, Niški, Smederevski, Kruševački... U toku velikih seoba Srba ovaj golub će naseliti i sva područja koja naseljava srpski živalj. Tako će stići do Budima i Pešte, Slavonije, Like, Dalmacije... Sve današnje rase ćubastih visokoletača od Budimpeste do Kotora i od Zaječara do Istre, potiču od starog srpskog ili tačnije ilirskog goluba.

Posebno u Vojvodini, srpski golub će doživeti procvat. Od grada do grada, od sela do sela, srpske porodice će vekovima odgajati donete srpske ćubaste visokoletače. Beogradski pašaluk, a posebno grad Beograd, očuvaće možda najznačajniji i najjači soj srpskog visokoletača. Po oslobođenju od Turaka, kneževina Srbija doživljava procvat, pa se i srpski visokoletac mešanjem sojeva ističe svojim kružnim, visokim, ali i izuzetno dugim letom.

 

Prema zapisima iz istorije ove rase već tada imamo jata koja lete u visinama svetlucavih tačaka po 7-8 pa i više sati. Taj deo istorije ovog goluba je dokumentovan obimnom istorijskom građom i zapisima. Već 1905. u Beogradu se osniva I Beogradsko društvo viđenih golubara u kafani Miše Miljkovića.

 

Godine 1910. starom društvu pristupaju svi Beogradski golubari i osniva se novo, veliko I Beogradsko društvo golubara. Posle I sverskog rata obnavlja se 1922. I društvo, 1924. formira se II društvo, a 1928. godine i III društvo. Iz tog perioda treba pomenuti vrsne odgajivače: Milana Stanisavljevića "Tišlera", Mirka Njemeca, Đenerala Barjaktarevića, Jovana Markovića, Branu Todorovića - profesora, Žiku Kapunca, Karlo Smita, Milana Bandista, Mitu Užara, Kolaković - trgovac, Đoku Đorđevića - kasacionog sudiju, Tucakovića - upravnika grada Beograda, Karla Pošpihala, Mihajla Stankovića - pukovnika, Iliju Batića, Spasu Petrovića, Đenerala Jankovića, Mišu Miljkovića - kafedžiju...

 

Pred II svetski rat, Beograd je daleko najjači golubarski centar u kraljevini Jugoslaviji. Prema proceni čika Joce Naumovića, u Beogradu je tada bilo 4 društva i preko 600 članova - odgajivača. Javljaju se "nove snage", mlađi golubari čija jata znaju da "paraju oblake"od jutra do zaranaka. Među njima se ističu sojevi Andre Bihela, Slavka Vasiljevića, Laze Dimitrijevića, Jovana Naumovića, Mihajla Todorovića, Petra Miljkovića...

 

Posle II svetskog rata golubarstvo je izuzetno popularan hobi. Počinju takmičenja između krajeva Dorćol, Čubura, Zvezdara, Voždovac, Dušanovac, Senjak...

Godine 1951. obnavlja se I Beogradsko društvo golubara na Čuburi u zgradi društva u Čuburskoj broj 3. Iz ovog drustva će do 1965. iznići na desetine novih društava, te će se formirati Savez Beograda, a nešto kasnije i Savez Srbije odgajivača golubova Srpskih visokoletača. Rasa će se standardizovati, izradiće se pravilnici i niz akcija će ovu rasu dovesti do vrhunca. Danas u Srbiji ima vise od 600 udruženja odgajivača, a godišnje se izvede preko 150.000 mladih golubova ove rase. Od 1. maja do 30. septembra svake godine održava se čitav niz takmičenja, od društvenih do saveznih. Pobednička jata kružno dosežu "durbinske visine" i tamo lete i više od 12 časova. Temelji današnjih srpskih visokoletaca su sojevi starih odgajivača, pre svih Milana Stanisavljevića - Tišlera, Andre Bihela, Slavka Vasiljevića, Laze Dimitrijevića, Slavoljuba Miladinovića i Mihajla Todorovića.

Odgajivaći ove rase se i danas drže vavilonske maksime, da ovaj golub mora kružeći da dotakne nebo i što duže boravi sa bogovima, te uveče donese njihove poruke, pod budnim okom odgajivača i komisije.

 

"Istorija srpskog visokoletača"

Autor:Jovan Martinović - MARTIN

 

 

TURCIZAM U BOJAMA NAŠIH GOLUBOVA - NAZIVI

 

Da bismo razumeli zašto u imenima boja i šara naših golubova ima turskih reči, moramo ispratiti sve istorijske činjenice. Krajem 19 veka, Pavlović piše - da su pre dolaska Turaka ..." nekada u nas su golubovi zvani Arhangelima, a svaki je imao ime dal zbog boje perja, ili neke druge osobine. Mnogi su imali imena ljudi, pa i svetaca, te se tako za svakoga znalo koji je". V. Pavlović je proučio mnoge crkvene i manastirske stare zapise, te je najbolje znao ovu tematiku.

U srednjevekovnoj Srbiji pismenost se učila po manastitima. Tu su često formirane: "Škole za mladež" gde se učilo pisanje, čitanje, veronauka i mnoga druga znanja. Znači Srbi su imali svoje pismo, te su... "mogli zapisivati na svom jeziku svojim pismom".

U porobljenoj Srbiji crkve su razorene... "te Srbija ostade bez škola, bez učenih i pismenih ljudi, bez svog pisma...pa se u to vreme malo zapisa na srpskom jeziku".

U porobljenoj Srbiji... srpski trgovci i zanatlije su morali poznavati turski jezik i tursko pismo. Mnogi su morali i veru tursku da prihvate te postanu poturice. Turski jezik i tursko pismo su bili zvaničan jezik i pismo, te se sve na tom jeziku - piasmu i pisalo.

Osim crkvenih, svi drugi zapisi, koji su nam ostali behu na turskom.

"Srbi u Ugarskoj, Austriji, Latinskim zemljama i Rusiji, pisali su njihovim pismima i govorili njinim jezikom".

 

Svi su golubarski zapisi iz tog vremena bili na turskom, te su posle oslodođenja prevođeni, mnogi i pogrešno. Tek ih je ispravno i pedantno preveo sudski prevodioc Kasacionog suda u Beogradu, a na molbu sudije Đ. Đordjevića, koji će ih srediti i zapisati u 7 ili 8 svesaka.

"S obzirom da se po gradovima i mešovitim naseljima govorilo turski, to su za neke nazivi boja i šara Srpskih golubova, vremenom prihvaćeni turski nazivi".

Navodim primere:

- Plavi - Mavi

- Bakarni - Bakir

- Tigrast - Kaplan

- Albino - Čapar

- Beo - Beaz

- Pepeljast - Kulan

- Kovač - Demirci

 

Tefezi ili Tepezi...su kod nas zvani golubovi BEZ ĆUBE. To je kod nas usvojeno, a ne zna se dali je turska reč. Neki je vezuju za kapu - FES, pa su govorili TEFESI - bez kape (bez fesa), ili čak pundja - Topus (Turski) te od reči topus bi otišlo na tepez....što je malo verovatno.

Ostali nazivi su raznih korena, te su različita tumačenja.

Odmah, posle oslobodjenja Srpskim golubarima je sugerirano da vrate srpske nazive po bojama perja, a po ugledu na Srbe iz Vojvodine.

Tako su usvojeni nazivi: Beli, Crveni, Plavi, Crni, Sivi, Zeleni, Bakarasti, Kovani, Prskani, Beloglavi, belokrili, Belorepi... i t.d.

" Da je lasno naučiti, al'se teško odučiti..." kao reče Vuk Karadžić, pokazuje i naš primer, da se još zovu...Mavjani, Beazi...

Primer usvajanja naziva je i kod engleskih Tiplera... tako se i oni, kod nas zovu istim tim starim imenima, a ne srpskim ili engleskim.

 

 

Beograd, 22.VIII.1976 g. autor: Martinović Jovan YU.I.413

POTOMCI LINIJE "DEMIR" - Arapka koja je dala više linija ŠAMPIONA i Sin - ŠAMPION

 

NEKE NAŠE LINIJE:

 

Ako su Slavko Vasiljević, Laza Dimitrijević, Vita "Beli", Pele "Dušanovac"... imali čiste "Tišlerove" i to uglavnom od Albaša (Kaplana) - parene godinama u nekom srodstvu, onda su i Bihelovi arapi i bozovi - pareni kod Mite "Babice" i u Obrenovcu, takođe u srodstvu, te dobijene dve vrhunske linije, koje su kao homozigotne bile odlične za ukrštanja. Tako su na mnogim mestima, ukrštanjem dobijani heterozisi - izvrsni letači i silazači.

 

Danas malo njih gaji "čiste" te linije. Koliko ja znam, kod Bude BabiД‡a su poslednji čika Lazini golubovi. Kod Joce "Beluša" su bili poslednji Babičini, tačnije Bihelovi, kao i kod Peje u Obrenovcu. To su bili homozigotni golubovi, pareni godinama u srodstvu - čisti Srpski visokoletači. Leteli su izvrsno - bez primedbi, ako izuzmemo slab nagon samoodrЕѕanja - posle dugih letova premoreni zaopadali su u "Maratonsku krizu" i gubili se. Kao takvi nisu mogli donositi takmiДЌarske rezultate i pored izuzetnih letova, te su neopravdano otstranjivani kao "loš materijal".

Oni koji su ove golubove pametno ukrštali sa golubovima zdravih i jakih nagona samoodržanja, a pritom i dobri letači, dobijali su (3:1) šampione letače.

To je ona stara preporuka: "Za priplod je najbolje uzeti golubove iz starih - zatvorenih golubarnika".

 

Kada je Rera uzeo Slavkove "Šarce" od BlaЕѕe "Cincarina" i ukrstio sa istim ili bliskim rođacima - "Žarkovački šar. mavjani" i "Peletovi"- Dušanovački mavjani, dobi je vrhunske letače, ali slabe silazače. Tek kada ih je ukrstio sa golubovima drugog porekla (Avalac mavjan...) dobio je heterozise - šampopne letače.

Ko je video golubove Krce Bakrača - kuma Peletovog, taj će zasigurno reći da lepših i krupnijih golubova nije bilo.

Kod Joce Beluša... naj "namešteniji" Bihelovi... vis, let, dužina... vrhunski, a kada uđu u formu i prelete dan... retko kada dođu kući.

Tako je i kod Peje, Bude... svih koji drže čiste i krvno srodne te stare linije SVL.

"Mnogi bi nabavili jednog - dva... od ovih golubova i ukrstili, te godinama odnosili pobede". Tako je Raja Belac... sa Tekirom i Darčinkom, ili beše obrnuto, bio prvi pravi šampion posleratnog I društva. Pa Obrenovčani, Ridja, Miga, Peja, Aca Hristić, Guce... su sa Bihelovima ukrštajući ih, pravili za ono vreme neverovatna vremena.

"Zvonko Ladovac je imao odlične stare golubove Ive Bugarina pa kada im doda Andrine ili Riđine, dobije letače i dobre silazače. Ali on je čuvao to "u krvi" te kada uzmu od njega i ukrste... bude odlično. Tako je Žarko (Živković) ukrstio te Zvonkove sa nekim ljubičastim bozovima (Lalinim) i pravio... onda zvanične proseke od 10 sati".

 

Posebno mesto zauzima Pera Žarkov (Glavonja) iz Zemuna. On je, tamo 1955-65. pareći nepoznate letače u srodstvu dobio izuzetne homozigotne linije, koje su se do danas održale u mnogim šampionskim kavezima.

Tako su potomci od "Matore Tekirke" iz linija "Šiljatih" i "Beovaca" dali daleko najveći broj rekordnih šampiona letača u Srbiji. Kod Bineta, Pate, Sibeta, BlaЕѕona... i stotine drugih, sinovi i ćerke ove Еѕenke, ukršteni sa drugim golubovima, izvodili vrhunske priplodne golubove i šampione letače.

 

U mom kavezu su osnov uspeha bili, par mladih od nje i šiljatog tekira i par "Beovaca" od nje i Arapa od Blesavog i Crne. Jedina mana im je bila, što su posle 2 - 3 letra od - "ceo dan" znali da se predveče vrate u vis i nikada više ne dodju. Ukrštanjem sa pouzdanim "Silazačima" ta se mana izgubila, te su se u odredjenom odnosu izvodili primerci - vrhunski letači i pouzdani silazači.

Ja sam dobro poznavao Perine golubove, pa sam sa Mišom Lukićem (Čupom) izuzetnim poznavaocem Beogradskih golubova u to vreme, konstatovao:

- Karudijan "King" je naj verovatnije od Lazinih ili Peletovih (Dušanovac) golubova.

- Mavjanka "Šampionka" je od Vasiljevićevih mavjana ukrštenih sa nekim "tvrdim-lenjim" golubom, možda i tiplerom.

- Beogradski Arap je najverovatnije od Gucetovih ili Riđinih arapa.

- Šiljati Plavi je skoro sigurno od Beluševih golubova (Karaburma-Višnjca).

- Šimleri su poreklom, verovatno Mocikini.

Mnogi se neće složiti, ali Čupa i Ja tako mislimo...i osnovano tvrdimo.

 

 

Pobednici prvenstva ... I-og Društva (YU.I.) od 1954 g. pa do pisanja ovog članka su većinom odgajivači Heterozigotnih golubova. To znači, da se poreklo tih golubova samo delimično zna, ili uopšte nezna. Najradije bi rekli "od pohvatanuih" golubova. Kasnije bih, uvidom u te golubarnike, utvrdio da su osnov - ipak bili, golubovi iz poznatih "zatvorenih" golubarnika.

Pričalo se: "Uhvatim goluba od matorog... "X-Y" - golubara, on godinama ne tera - drži zatvorene, i upari se slučajno sa najgorom ženkom, a mladi lete pa rasturaju. Ja kažem, kada sa njom ovako lete... kako će sa njegovom ženkom, pa odem i kupim kod njega ženku i uparim. Teram mlade, oni ni upola nisu ko ovi prvi... glupi, odoše svi...".

 

Znači, za priplod su Homozigotni, a za takmičenje Heterozigotni. Još jednom da ponovim, golubovi dobijeni iz 4-5 kolena parenja u srodstvu su Homozigotni - selekcijom su ustaljene željene nasledne osobine.

 

Ukrštanjem dve različite homozigotnr linije, dobijamo Heterozise - zdrave, snažne jedinke sa prenetim osobinama roditelja (dominantne i recesivne).

Ukrštanjem Homozigotnig goluba sa heterozigotnim ili nepoznatog porekla, dobija se takođe Heterozis - zdrava jedinka, koja će (3:1) naslediti tražene osobine.

 

 

 

U Beogradr, 29 . IX . 1980 god. Martinović Jovan, Pretsednik YU.I. Beograd