Srpski visokoletač

KARLO POŠPIHAL

 

O Karlu je najviše priča znao čika Pera Miljković, opet preko svog strica Miće kafedžije, pa kaže: - Karla su svi hvalili, ali nekako najviše ga je voleo i cenio stric mi Mića Miljkovič. Bio je već ostario, ali voleo je rakijicu više od svega, te je često navraćao u kafanu kod čika Miće. Tu bi satima pričao o starim vremenima i tim našim starim golubovima.

 

- Njegovi su od davnina živeli tu kod nas kao rudari na Novom Brdu, a kasnije pod Turcima se raselili. Karlovi su došli u Beograd, kad je postao srpski grad i tu ostali pa je Karlo često govorio: - Ja sam najstariji beograđanin iako sam švaba. Ali ja sam švaba, koji slavi slavu i pije šljivovicu.

Majka mu je bila srpkinja, a verovatno je samo prezime ukazivalo na vezu sa Nemcima. Karlo je bio poznat po arapima i bozovima, pričalo se da je imao najlepše arape u Beogradu. Krupni ćubati nozdrvaši, bi li su ukras golubarnika. Jednom je poklonio par mladih čika Mići, koji nije voleo arape. Kad ih je naučio i video kako to leti, odmah ih je povuko u priplod. Po Karlovoj priči, koju sam ja opet čuo od čika Miće, njegovi arapi su poreklom od nekog Srbina muzikanta, što je držao golubove uz džamiju te kako su ovi stajali na minaret, Turci mu zabrane da ih drži jer pogane minaret, te se odža sav ufleka.

 

- Doseti se gedža i pređe na arape, pa kad Turci na njega, a on će im: - Pa to su vrane, a ne golubovi. Bilo je tu dosta istine, jer se onda često pričalo o tom muzikantu i njegovim arapima. Bozovi su mu opet bi preko nekog kafe boza trobojana, koji je bio poznat širom Beograda, kao letač i izuzetno lep golub. Kažu da je bio po telu kafe boz, ramena i krila arap, a špicevi beli. Onda je tih trobojana bilo mnogo, jer je golub bio i ukras.

 

-Kad mu se ćerka udala u preko, mislim tamo u Bačku Topolu, za nekog Švabu, Karlo je neke golubove preneo kod njih u nadi da će tamo provesti ostatak života. Međutim, zet ga nije trpeo nešto zbog pića, a više zbog golubova, te je on sve do smrti bio u Beogradu. Njegovih golubova je najviše imao Žarko "Cincarin" (zvani Ilir), pa Kićevac. Većinu, golubova je rasprodao pred onaj rat, kako bi prehranio ono što mu je ostalo. Kasnije su se ti golubovi pojavljivali recimo kod Ponkajsa Joške, Đure Martinovića, pa i Grade Pisara. I ja sam ih imao po liniji čika Mićinog para, bili su mi to najbolji golubovi.

 

- I ostali stari golubari su se, sa setom sećali tih Karlovih arapa i kafenih bozova. Tako Laza Dimitrijević kaže : - Karlo je sve te golubove napravio od 1-2 para, te su se vremenom ujednačili po kalupu. Bio je gurman za goluba, pa je u priplod ostavljao samo najlepše, te je tako stvorio mnogo lepe golubove. Mi smo ih kasnije upoznali kod mlađih golubara, koji su mahom držali te arape. Onda su u modi bili više šareni golubovi. Pričalo se, a izgleda da je tako i bilo, da ti šareni bolje idu u vis, a i lepše bacaju krila, te su se mnogo više držali. Ti Karlovi arapi su bili teži za vis, a i let im je bio za ono vreme "štipav" te su zbog toga manje cenjem. Vremenom između dva rata, sve se to izmešalo, te je teško danas govoriti o Karlovim arapima. Uostalom, nije Karlo jedim imao tako lepe arape, bili su tu i "tašner" kod Liona, pa "Muta", Blagoje berberin i drugi, mada su oni mnogo mlađi.

 

- Za mene najlepše i najbolje arape i bozove je imao Grade pisar. Od njega je sve golubove u dva maha otkupio Andra Bihel i otada postao pravi golubar. Tada su stvarno počeli da mu lete golubovi. Pre toga se mučio, skupljao sa svih strana, ali nije mu išlo, tek kad je uzeo Gradine golubove, pročuo se po vrhunskim letačima.

-

Karla su više forsirali ti stari golubari i to opet po sećanju na nekadanje letače. Posle ih je on mnogo usrodio, te su došli do izražaja tek ukrštanjem, bar ja tako mislim. Bilo je tu i onog našeg srpskog, da sve što napravi Švaba, mora da bude dobro. Uostalom, Pera Zrka dobro poznaje te golubove, jer ih je držao preko strica mu Miće, a od njega najbolje možeš da se informišeš...